Понедељак, 29.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Исповест Таировића доказ против ЦИА

Исповест Таировића доказ против ЦИА
Шефко Таировић                    Амерички хеликоптери на писти базе у Манхајму (Фотодокументација ,,Политике)

НИШ – Писање "Политике" о тајним затворима ЦИА и сведочење Шефка Таировића – једног од двојице српских војника који су били заточени у америчкој бази у Манхајму у Немачкој – објављено прошлог викенда, изазвало је изузетно интересовање великог броја међународних институција и медија широм Европе. Потресна Таировићева исповест о заробљавању у пролеће 1999. године, седмодневном боравку у затвору у Албанији и петнаестодневном заточеништву у бази у Манхајму у Немачкој привукла је пажњу и Европског парламента у Стразбуру.

У скупштини ЕУ почетком ове године основан је Одбор за истраживање тајних затвора на територији земаља Европске уније, а ових дана тај одбор интензивира свој рад и истрагу. На челу комитета је италијански посланик у Европском парламенту Клаудио Фали, рекла нам је Анита Тушар, стручни сарадник у том одбору.

"Овај одбор Европског парламента има мандат да утврди истину о постојању скривених логора и затвора у земљама чланицама Уније, али и на територији земаља које су кандидати за чланство у ЕУ. Истражне радње су већ започете јер је у последњих неколико седмица пристигло веома много информација о тајним затворима у Европи, али и сведочења оних који су били у њима", објашњава Тушарова. "До сада је сигурно најаутентичније сведочење објавила управо београдска ’Политика’, лидер новинског издаваштва у Србији. Зашто то кажем? Ми смо у Европском парламенту захваљујући ангажовању пензионисаног официра из Велике Британије Питера Рајта већ поседовали део сведочења једног америчког војника, који је извесно време боравио у бази САД у Манхајму. У том сведочењу које је достављено Амнести интернешенелу у Берлину, амерички војник који је разговарао са господином Рајтом потврдио је постојање тајних мучилишта у касарни Колман (Airfield Coleman Barracks) у Манхајму у Немачкој, као и детаље о томе како се поступало са заточенима. У свему се оно што је британском официру изјавио амерички војник Џон Пирс, којем се касније изгубио сваки траг, поклапа са сведочењем српског војника Таировића. Чак је Американац изјавио да је било и других много тежих метода које су примењене у мучењу, електрошокова и другог", каже Анита Тушар.

"Паралелно с тим добили смо сведочење једног аустријског новинара из листа "Профил", који је документовао сведочење једног војника из Сомалије, заробљеног у Јордану, који је после заробљавања провео више месеци у тајним затворима и где је мучен и малтретиран.

То је само део велике документације коју поседује Одбор за истраживање тајних затвора и коју је до сада успео да прикупи", додаје она.

Тушарова тврди да ће истрага бити настављена све до краја јануара наредне године уз утврђивање свих локација тајних затвора ЦИА у Европи и свету, после чега ће на заседању Европског парламента бити поднет извештај. "Господин Клаудио Фала, као известилац, обавестиће посланике парламента о свим налазима до којих у међувремену будемо дошли и истражним радњама које ће бити спроведене. У извештају ће сигурно највише места бити издвојено за тајне затворе у Европи, али ће бити обрађени и подаци о логорима другде у свету, посебно оним у којима су били заточени становници европских земаља. Ми у одбору припремамо у склопу извештаја за заседање парламента у фебруару 2007. године и посебан параграф који ће садржати упутство свима који су боравили у тајним затворима како да остваре и своја права и евентуалну одштету", рекла нам је Анита Тушар.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.