Арапске побуне стигле до Јадрана

Вашингтон – Арапски талас слободе сада запљускује обале Европе, и то на најневероватнијим местима: на Балкану. Хрватска, јадранска држава која опкорачује цивилизацијску границу између централне Европе и Балкана, уздрмана је јавним нередима и протестима.

Недељама се на хиљаде демонстраната скоро свакодневно окупља у престоници Загребу и другим градовима у овој земљи од 4,4 милиона становника. Они траже да се влада повуче и распише превремене изборе. Ситуација је врло променљива – и могла би да постане хаотична.

Протести не би требало да буду изненађујући. Хрватска се налази на прагу Европске уније. Преговори о приступању, кључни корак ка придруживању ЕУ, требало би да се закључе овог лета.

Владајућа странка, Хрватска демократска заједница, позната као ХДЗ, своју репутацију је чврсто везала за чланство у ЕУ. Да, али њена политика под слоганом „ЕУ по сваку цену” служи да замаскира злоупотребу власти и неспособност режима.

Претходни хрватски премијер Иво Санадер терети се за проневеру и корупцију. Он је оптужен за крађу више милиона долара. Владајући кадар ХДЗ-а је изградио мафијашку државу. Рука режима досеже до сваког сектора хрватског друштва. Он врши значајан утицај на медије. Политички званичници рутински манипулишу судством.

Као резултат свега тога, Хрватска је постала клептократска земља у балканском стилу. Кронизам је овде начин живота. Лидери ХДЗ-а су покрали државна средства, усисавши најмање милијарду долара – што је поприлична сума за тако малу земљу.

Школе, путеви и болнице се недовољно финансирају. Тешки порези и оптерећујуће регулативе спутавају привредни раст. Незапосленост износи 18 одсто, и више. Државни дуг је вртоглаво висок.

Укратко, ХДЗ је довео земљу до ивице пропасти.

Премијерка Јадранка Косор каже за себе да се разликује од свог претходника Санадера. Она свечано обећава да ће очистити политичку каљугу и брзо опоравити замрлу економију. И тврди да има магично решење: чланство у ЕУ.

Премијерка Косор греши. То је једна подмитљива, шупља политичарка која очајнички покушава да остане на власти. Она мора да распише националне изборе до краја ове године или најкасније почетком 2012.

Све анкете показују да ће ХДЗ претрпети тежак пораз. Она жели да заврши преговоре о приступању ЕУ и да онда представи ХДЗ као „европску странку”.

Но, ова стратегија представља коначну издају Хрватске. Косорова је уско повезана за владајућом кликом ХДЗ-а – умешана у њену корупцију, крађу и номенклатуру великих размера.

Она се не залаже за модернизацију нити за модерне реформе; уместо тога, она је апаратчик жељан власти који тежи да очува паразитски режим ХДЗ-а. Косорова и њена странка су измузли Хрватску до последње паре. Сада се надају да ће прождрати милијарде за које верују да ће пристићи у виду будућих субвенција ЕУ. То је крађа под плаштом спољне политике.

Хрватска политичка елита је, у својој помахниталој журби да се придружи паневропском пројекту, продала своју земљу. Велики део хрватске економије је у рукама страних власника.

Одустало се од интереса на пољу рибарства и пољопривреде зарад смиривања европских конгломерата.

Као и Румуни и Бугари, Хрвати ће ускоро научити болну лекцију да брзо чланство у ЕУ није универзални лек. Уместо тога, то ће им донети трајни трећеразредни статус унутар европске супердржаве.

Хрватска је деценијама трпела у Југославији под српском доминацијом. Сада је она вазал Брисела, а не Београда. Хрватска је само заменила једног господара другим. А то покреће питање: може ли Загреб да заиста стане на своје ноге као земља која саму себе поштује, која се може ослонити на саму себе и која је суверена?

Географски положај Хрватске је њена историјска клетва. Она се налази на граници између сукобљавајућих сила и цивилизација. Хрвати су били под влашћу бројних империјалних господара – Аустријанаца, Мађара, османлијских Турака, Млечана и Срба.

Успешна и крвава хрватска борба за отцепљење од Југославије представљала је велику победу снага демократије и националног самоопредељења. Као и други народи који су дуго били подјармљени – Словаци, Украјинци, Ирци – Хрватски су показали да је могуће на крају однети победу над мултинационалним империјама.

Међутим, та клетва је дуготрајна. Пошто је током већег дела своје историје био подјармљен, Загреб се инстинктивно обраћа страним престоницама за помоћ у руковођењу унутрашњим питањима. Хрватска још увек није толико земља колико је остатак некадашње покрајине старе Аустроугарске.

Претежно католичка, конзервативна и централноевропска, она има потенцијала да постане балканска Швајцарска. Међутим, њен неоколонијалистички менталитет и одбијање или неспособност одбране својих дугорочних националних интереса осакаћује ову земљу. Опседнутост придруживањем ЕУ по сваку цену је несмотрена, а повлачење руководства је јавно признање неуспеха у решавању све веће финансијске и социјалне кризе.

Чланство у ЕУ није спасло Грчку и Ирску од банкрота; неће спасти ни Хрватску. Већина Хрвата то схвата. Анкете показују да 70 одсто њих подржава протесте, док преко 60 одсто жели превремене изборе. Демонстраната има у скоро свим сегментима друштва: међу ратним ветеранима, радницима, власницима малих предузећа, стручњацима из средње класе, студентима, рибарима и пољопривредницима. Другим речима, побуна је захватила центар Хрватске.

Овај покрет није ни левичарски ни десничарски; он представља популизам који жели да Хрватску стави на прво место. Он тражи поштену владу, отвореност, истинске тржишне реформе и, изнад свега, крај лоше владавине ХДЗ. То је вапај за стварном политичком либерализацијом и економским опоравком, испуњењем демократске револуције из 1991.

Хрвати више не желе само националну државу. Они желе успешну изградњу националне државе. То значи улазак у ЕУ тек када и ако ова земља за то буде спремна, а не према направљеном временском распореду било ког лидера.

Револуција са циљем стављања Хрватске на прво место прети да збрише стару онемоћалу гарду. Она је уздрмала хрватску владајућу класу до самих темеља. Народу је доста лажи, издаје и корупције. Овај режим мора да падне.