Потрошачки храм

Компанија "МПЦ Пропертис", покровитељ "Пројекта Београд", око којег је окупљено сто младих људи – архитеката, дизајнера, економиста и еколога, наших представника на Венецијанском бијеналу архитектуре, имала је прилику да у Београдској галерији на Тргу Кампо Бандијера е Моро, као један од водећих инвеститора на домаћем тржишту представи пројекат изградње комплекса "Ушће". Пажња је углавном усредсређена на пројекат шопинг мола, новој врсти тржних центара на нашим просторима. Учесници дискусије покушали су свако из свог угла да одговоре на питање да ли Београд може да поднесе тржницу од 130.000 квадрата, кроз коју би дневно требало да прође 50.000 људи.

Синиша Брашанац, члан управног одбора "МПЦ Пропертиса" најавио је да ће комплекс "Ушће" за три године, када буде потпуно заокружен, бити један од модернијих пословних центара на Балкану. Обновљена пословна палата добиће зграду близнакињу, а између њих ће бити подигнут велики трговински центар, чија је изградња започета минулог месеца.

Ед Џенкинс, архитекта фирме "Ла гвардало" из Даласа, аутор пројекта београдског шопинг мола као и многих других широм Европе, напоменуо је да је та врста трговинских центара релативно нова појава у земљама бившег комунистичког режима за разлику од градова Северне и Западне Европе.

Амерички пројектант је приметио да наш главни град има богату потрошачку историју која је највидљивија у Кнез Михаиловој улици, тако да Београд према његовом мишљењу има капацитете за један овакав трговински центар. 

Свестан локације и историје "Ушћа", Џенкинс је указао да ће ово место  вероватно увек бити на оку брижних суграђана и свих оних којима је стало до развоја главног града.

– Ту чињеницу смо озбиљно схватили и покушали да дизајн новог здања прилагодимо захтевима локације. Замишљено је да потрошачи улазе са спољних тргова, са озелењених површина и из гаража и сви ће се сусретати на унутрашњем главном тргу. У унутрашњости ће бити смештен велики супермаркет, доста локала, велике робне куће, ресторани кафеи, фитнес центар, куглана, кутак за децу и синеплекс – објаснио је Џенкинс.

Ипак, како оцењује Брашанац, синеплекс, састављен од десет биоскопских сала, сигурно ће бити највећа атракција.

– Те дворане не могу да се упореде са постојећим биоскопима. Уверен сам да ће нова технологија пробудити наше суграђане и анимирати их да промене неке своје навике и крену у биоскопе. Биће заиста добро урађен тако да немам ни трачак сумње да простор неће бити искоришћен. Осим тога, највећа сала може да послужи за симпозијуме, конгресе, премијере – додао је члан Управног одбора.

На питање да ли Београд у овом тренутку може да поднесе шопинг мол ових димензија Брашанац, са позиције инвеститора, нема дилему. Своју тврдњу поткрепљује примером Цеља, које има 40.000 становника и четири шопинг мола који одлично функционишу.

За Бранислава Реџића, архитекту, који је пре неколико година добио прву награду за идејно решење комплекса "Ушће", шопинг мол је метафора потрошачког друштва и нека врста модерног храма.

– Малколм Мекларен, који је измислио панк и самим тим отворио изванредан процес у уметности и индустрији, у једном интервјуу пре неколико година је рекао да овај миленијум неће бити раздобље науке или религије, већ век шопинга. Он куповину тумачи као нову религију. Као пример је навео Дубаи у коме су преко радног дана препуни шопинг молови, али су џамије празне – испричао је Реџић.

Преузевши такав начин размишљања, овај архитекта велике трговинске центре тумачи као институције које имају изричиту идеологију – трошење новца. Реч је о глобалној појави, додао је, која је населила Париз, Барселону и све метрополе на идентичан начин. Једна таква појава долази и у Београд, а идеја о изградњи шопинг мола настала је у време обнове палате Ушће.

– Сада када размишљам, схватам да то има смисла. Податак да 50.000 људи треба да прође кроз тај простор делује ми логично и прихватљиво, ако се узме у обзир чињеница да Меркатор прими 30.000 људи дневно. Врло сам отворен и искрен. С једне стране дефинишем шопинг мол као једну кутију са зениталним осветљењем, што подсећа на цркву, синагогу, џамију. Али цела моја дилема је решена сама од себе, под притиском логике живота – објаснио је Реџић.

Овакво виђење шопинг молова није се баш допало женском делу публике. Поређење храмова и трговинских центара Радмили Хрустановић, помоћници градоначелника, као љубитељу и конзументу великих трговинских центара, како је рекла, звучало је претешко.

– Људи у куповину не одлазе са ставовима и са размишљањима као када одлазе  у цркву. Напротив, тамо одлазимо када смо тужни или радосни, али немамо драматичан дијалог као са религијским храмовима у које одлазимо неким другим поводима и потребама – мишљења је заменица градоначелника.