Potrošački hram

Kompanija "MPC Propertis", pokrovitelj "Projekta Beograd", oko kojeg je okupljeno sto mladih ljudi – arhitekata, dizajnera, ekonomista i ekologa, naših predstavnika na Venecijanskom bijenalu arhitekture, imala je priliku da u Beogradskoj galeriji na Trgu Kampo Bandijera e Moro, kao jedan od vodećih investitora na domaćem tržištu predstavi projekat izgradnje kompleksa "Ušće". Pažnja je uglavnom usredsređena na projekat šoping mola, novoj vrsti tržnih centara na našim prostorima. Učesnici diskusije pokušali su svako iz svog ugla da odgovore na pitanje da li Beograd može da podnese tržnicu od 130.000 kvadrata, kroz koju bi dnevno trebalo da prođe 50.000 ljudi.

Siniša Brašanac, član upravnog odbora "MPC Propertisa" najavio je da će kompleks "Ušće" za tri godine, kada bude potpuno zaokružen, biti jedan od modernijih poslovnih centara na Balkanu. Obnovljena poslovna palata dobiće zgradu bliznakinju, a između njih će biti podignut veliki trgovinski centar, čija je izgradnja započeta minulog meseca.

Ed Dženkins, arhitekta firme "La gvardalo" iz Dalasa, autor projekta beogradskog šoping mola kao i mnogih drugih širom Evrope, napomenuo je da je ta vrsta trgovinskih centara relativno nova pojava u zemljama bivšeg komunističkog režima za razliku od gradova Severne i Zapadne Evrope.

Američki projektant je primetio da naš glavni grad ima bogatu potrošačku istoriju koja je najvidljivija u Knez Mihailovoj ulici, tako da Beograd prema njegovom mišljenju ima kapacitete za jedan ovakav trgovinski centar. 

Svestan lokacije i istorije "Ušća", Dženkins je ukazao da će ovo mesto  verovatno uvek biti na oku brižnih sugrađana i svih onih kojima je stalo do razvoja glavnog grada.

– Tu činjenicu smo ozbiljno shvatili i pokušali da dizajn novog zdanja prilagodimo zahtevima lokacije. Zamišljeno je da potrošači ulaze sa spoljnih trgova, sa ozelenjenih površina i iz garaža i svi će se susretati na unutrašnjem glavnom trgu. U unutrašnjosti će biti smešten veliki supermarket, dosta lokala, velike robne kuće, restorani kafei, fitnes centar, kuglana, kutak za decu i sinepleks – objasnio je Dženkins.

Ipak, kako ocenjuje Brašanac, sinepleks, sastavljen od deset bioskopskih sala, sigurno će biti najveća atrakcija.

– Te dvorane ne mogu da se uporede sa postojećim bioskopima. Uveren sam da će nova tehnologija probuditi naše sugrađane i animirati ih da promene neke svoje navike i krenu u bioskope. Biće zaista dobro urađen tako da nemam ni tračak sumnje da prostor neće biti iskorišćen. Osim toga, najveća sala može da posluži za simpozijume, kongrese, premijere – dodao je član Upravnog odbora.

Na pitanje da li Beograd u ovom trenutku može da podnese šoping mol ovih dimenzija Brašanac, sa pozicije investitora, nema dilemu. Svoju tvrdnju potkrepljuje primerom Celja, koje ima 40.000 stanovnika i četiri šoping mola koji odlično funkcionišu.

Za Branislava Redžića, arhitektu, koji je pre nekoliko godina dobio prvu nagradu za idejno rešenje kompleksa "Ušće", šoping mol je metafora potrošačkog društva i neka vrsta modernog hrama.

– Malkolm Meklaren, koji je izmislio pank i samim tim otvorio izvanredan proces u umetnosti i industriji, u jednom intervjuu pre nekoliko godina je rekao da ovaj milenijum neće biti razdoblje nauke ili religije, već vek šopinga. On kupovinu tumači kao novu religiju. Kao primer je naveo Dubai u kome su preko radnog dana prepuni šoping molovi, ali su džamije prazne – ispričao je Redžić.

Preuzevši takav način razmišljanja, ovaj arhitekta velike trgovinske centre tumači kao institucije koje imaju izričitu ideologiju – trošenje novca. Reč je o globalnoj pojavi, dodao je, koja je naselila Pariz, Barselonu i sve metropole na identičan način. Jedna takva pojava dolazi i u Beograd, a ideja o izgradnji šoping mola nastala je u vreme obnove palate Ušće.

– Sada kada razmišljam, shvatam da to ima smisla. Podatak da 50.000 ljudi treba da prođe kroz taj prostor deluje mi logično i prihvatljivo, ako se uzme u obzir činjenica da Merkator primi 30.000 ljudi dnevno. Vrlo sam otvoren i iskren. S jedne strane definišem šoping mol kao jednu kutiju sa zenitalnim osvetljenjem, što podseća na crkvu, sinagogu, džamiju. Ali cela moja dilema je rešena sama od sebe, pod pritiskom logike života – objasnio je Redžić.

Ovakvo viđenje šoping molova nije se baš dopalo ženskom delu publike. Poređenje hramova i trgovinskih centara Radmili Hrustanović, pomoćnici gradonačelnika, kao ljubitelju i konzumentu velikih trgovinskih centara, kako je rekla, zvučalo je preteško.

– Ljudi u kupovinu ne odlaze sa stavovima i sa razmišljanjima kao kada odlaze  u crkvu. Naprotiv, tamo odlazimo kada smo tužni ili radosni, ali nemamo dramatičan dijalog kao sa religijskim hramovima u koje odlazimo nekim drugim povodima i potrebama – mišljenja je zamenica gradonačelnika.