Како побољшати положај пацијената

Обавезно осигурање за професионалну одговорност за сваког лекара, сузбијање корупције, измена положаја заштитника права пацијената и реформа система здравственог осигурања – четири су стратешке области на којима треба радити да би се повратило поверење у здравство Србије. Директорка Лекарске коморе Србије др Татјана Радосављевић објашњава да осигурање од професионалне одговорности служи за надокнаду штете начињене пропустом у лечењу. Пацијенти ће убудуће брже и без суда добијати надокнаду штете од осигуравајућег друштва, што не амнестира лекаре од кривичне одговорности. Оштећени пацијент ће моћи да добије одштету између 200 и 10.000 евра.

– Осигуравајућа кућа имаће обавезу да склапа додатно осигурање са лекарима, који су у својој специјалности изложени већем ризику што је случај са анестезиолозима, хирурзима или гинеколозима – каже др Радосављевић напомињући да ће 29.000 лиценцираних лекара ускоро имати ову врсту осигурања.

Дешавало се да су неки лекари избегавали најтеже операције, бежећи у дефанзивну медицину.

– Сада лекари имају избор да предложе пацијенту опаснију методу лечења, која је ефикаснија, али и ризичнија. Опет имају и избор да га лече конзервативно, а да проценат излечења буде мања. Када се у Србији лекари свакодневно прозивају за грешке, а нису осигурани, већа је вероватноћа да ће се одлучити да иде на „сигурну” медицину – став је др Радосављевић.

Да је обавезно осигурање од професионалне одговорности позитиван потез сматра и правница др Хајрија Мујовић-Зорнић, генерални секретар Удружења за медицинско право.

– Пропусти у лечењу нису намерне грешке, већ су део професионалног ризика. Ризик од грешке у лечењу увек постоји – каже др Мујовић-Зорнић.

За бољу заштиту пацијената Србији, по њеном мишљењу, потребно је и реорганизовати заштитнике права пацијената.

– Заштитник права пацијената може да остане као део интерне контроле, неко ко је на извору догађања, до кога пацијент стиже лако, али не може их плаћати здравствена установа и не могу бити „под капом” Министарства здравља. Слични институти постоје у развијеним земљама, али је кључ у њиховој аутономности – објашњава р Мујовић-Зорнић.

По мишљењу заштитника грађана Саше Јанковића садашњи заштитници права пацијената нису довољно законски или на други начин оснажени да би могли да се успротиве директору када немају исти став, па се поставља питање од какве су онда користи пацијенту. Осим тога, њихов назив уноси забуну. Омбудсман напомиње да, иако постоји сличност у називима заштитника права пацијената и заштитника грађана, они су само унутрашњи органи којег бира директор здравствене установе.

– Битно је да грађани прво покушају да се пожале њима. Оно што није добро је то што се ови људи баве и другим пословима - од јавних набавки до правних послова – наводи Јанковић.

Оно што свакодневно уништава здравство, а често је и прва асоцијација грађана када се помене овај систем, јесте корупција. Директорка Лекарске коморе сматра да је у борби против корупције у здравству хитно потребна национална стратегија. Грађани морају да знају како да у таквим ситуацијама поступају. Чињеница да има лекара који од пацијената, па и родитеља тешко оболеле деце, траже новац да би радили свој посао – не може никога оставити равнодушним. Многи сматрају да немају избора, пошто је здравље у питању, па пристају да дају мито. За пријављивање полицији углавном се определе они који немају пара за подмићивање. Индивидуална корупција може се сузбити само брзим кривичним гоњењем извршилаца, одузимањем лиценци после правоснажности пресуда. Не треба занемарити ни медије, страх од негативног публицитета многе може одвратити од нечасних намера.   

– Велика корупција у здравству може да се смањи једноставним измештањем било каквог уговарања и контаката између са фармацеутским кућама – каже др Хајрија Мујовић-Зорнић.

Реформа здравственог осигурања, сви се наши саговорници слажу, такође би допринела бољем положају пацијената и лекара. Док неки сматрају да хитно треба разбити монопол РЗЗО и најзад изједначити приватни сектор са државним, али ствари баш и нису тако једноставне. Потребна је боља контрола система наплате доприноса, за коју је задужена Пореска управа, која то не ради ефикасно. Можда и зато што тиме чувају социјални мир. Допринос најчешће не плаћају фирме које су у стечају или пред банкротом, а уведено је правило да се књижице и радницима тих фирми оверавају на две године!

Једна од идеја је и да се смањује допринос за обавезно здравствено осигурање, а шири за допунско. Светлана Вукајловић, која је на челу Републичког завода за здравствено осигурање провела дуже од шест година, сада је директор приватног дома здравља „Једро” иза кога стоји осигурање „Делта ђенерали”.

– Постоји огроман број људи који не издвајају ништа за здравство, било зато што су незапослени или зато што фирме за њих не плаћају доприносе. Међутим, обавезно здравствено осигурање постоји у свим земљама и као такво треба да настави да постоји. Ипак, почива на принципу солидарности, па плаћамо и за оне који немају ништа. Реформа здравственог осигурања је потребна у домену финансирања према учинку и ширим увођењем допунског осигурања. Док лекару не буде заиста стало до пацијента не можемо очекивати бољу ситуацију – сматра Светлана Вукајловић.

Оливера Поповић