Света Петка – Петковдан

Православни хришћани и Српска православна црква 27. октобра  празнују дан Преподобне мати Параскеве - Свете Петке, заштитнице жена, светитељке која је целог живота помагала болесне и сиромашне људе.

По бројности свечара у Србији Света Петка је на петом месту, а бројни храмови посвећени су њеном култу.

Светa Петкa, Српкињи пореклом, рођенa je у Византији у граду Епивату. Живела је и умрла у 11.веку. По смрти имућних родитеља светица подели сиротињи све што је имала и замонаши се у Цариграду. Одатле оде у Јорданску пустињу, где доживе дубоку старост.  Тада јој се јави анђео и рече да је довољно трпела искушења и да је узорним и богољубним животом достојно показала веру у Господа, па је време да се врати у свој завичај и ту на миру препусти душу Богу. Мошти су јој биле смештене у Цариграду, па пренете у Трново, одатле поново у Цариград, затим у Београд и коначно су положене у румунском граду Јашу. У београдској тврђави, на Калемегдану, поред мале цркве посвећене светој Петки налази се извор чија вода чудотворно лечи болесне.Овога дана још од ране зоре десетине хиљада младих и старих чекаће у реду да узме благотворну воду.

У већини места овај дан зову Пејчиндан. Црква у Јашу овог дана је изузетно посећена, јер долазе болесни са читавог Балкана, да се за тренутак испруже на њеном гробу верујући да су њене мошти исцелитељске. У селима око Зајечара праве славски колач који ломе и поделе стоци за здравље. Десетине цркава у српским крајевима посвећено је светој Петки. Храмове посећују нарочито жене да би лакше рађале, а нероткиње се моле да би заимале децу. Жене које траже помоћ од светице, заветују се и посте седам дана, а на њен дан одлазе у цркве са прилозима.

Света Петка је прва у низу јесењих слава, па се понегде слави уз велики мрс и дуго ноћно седење. Некада су у Грделици код Лесковца сељаци скупљали прилоге, за који би заједнички купили теле, пекли га на сред села, а затим јели код "записа".

Топло и лепо време, скоро као летње које се задеси око Петковдана сељаци у Србији зову Бабино или Бабље лето. Овакво време је добродошло за завршетак радова. Народ се тад спрема за јаку и дугу зиму јер се верује да је Бабље лето најављује.