Sveta Petka – Petkovdan

Pravoslavni hrišćani i Srpska pravoslavna crkva 27. oktobra  praznuju dan Prepodobne mati Paraskeve - Svete Petke, zaštitnice žena, svetiteljke koja je celog života pomagala bolesne i siromašne ljude.

Po brojnosti svečara u Srbiji Sveta Petka je na petom mestu, a brojni hramovi posvećeni su njenom kultu.

Sveta Petka, Srpkinji poreklom, rođena je u Vizantiji u gradu Epivatu. Živela je i umrla u 11.veku. Po smrti imućnih roditelja svetica podeli sirotinji sve što je imala i zamonaši se u Carigradu. Odatle ode u Jordansku pustinju, gde dožive duboku starost.  Tada joj se javi anđeo i reče da je dovoljno trpela iskušenja i da je uzornim i bogoljubnim životom dostojno pokazala veru u Gospoda, pa je vreme da se vrati u svoj zavičaj i tu na miru prepusti dušu Bogu. Mošti su joj bile smeštene u Carigradu, pa prenete u Trnovo, odatle ponovo u Carigrad, zatim u Beograd i konačno su položene u rumunskom gradu Jašu. U beogradskoj tvrđavi, na Kalemegdanu, pored male crkve posvećene svetoj Petki nalazi se izvor čija voda čudotvorno leči bolesne.Ovoga dana još od rane zore desetine hiljada mladih i starih čekaće u redu da uzme blagotvornu vodu.

U većini mesta ovaj dan zovu Pejčindan. Crkva u Jašu ovog dana je izuzetno posećena, jer dolaze bolesni sa čitavog Balkana, da se za trenutak ispruže na njenom grobu verujući da su njene mošti isceliteljske. U selima oko Zaječara prave slavski kolač koji lome i podele stoci za zdravlje. Desetine crkava u srpskim krajevima posvećeno je svetoj Petki. Hramove posećuju naročito žene da bi lakše rađale, a nerotkinje se mole da bi zaimale decu. Žene koje traže pomoć od svetice, zavetuju se i poste sedam dana, a na njen dan odlaze u crkve sa prilozima.

Sveta Petka je prva u nizu jesenjih slava, pa se ponegde slavi uz veliki mrs i dugo noćno sedenje. Nekada su u Grdelici kod Leskovca seljaci skupljali priloge, za koji bi zajednički kupili tele, pekli ga na sred sela, a zatim jeli kod "zapisa".

Toplo i lepo vreme, skoro kao letnje koje se zadesi oko Petkovdana seljaci u Srbiji zovu Babino ili Bablje leto. Ovakvo vreme je dobrodošlo za završetak radova. Narod se tad sprema za jaku i dugu zimu jer se veruje da je Bablje leto najavljuje.