Недеља, 05.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Бајец: Развојна банка до краја године

Бајец: Развојна банка до краја године
Новац би се добијао по повољнијим каматама и роковима отплате: Јуриј Бајец (Фото Танјуг)

Економски саветник премијера Србије Јуриј Бајец изјавио је да би Развојна банка у Србији могла бити фомирана до краја ове године.

Бајец је агенцији Бета рекао да се ради на оснивању Развојне банке и додао да треба утврдити јасна правила по којима би функционисала та институција како би се избегло да буде конкуренција комерцијалним банкама и да има „политички патронат”.

Према његовим речима, та банка не би била класична депозитарна институција, не би била под ингеренцијом Народне банке Србије, већ би била независна и зато је потребно донети посебан закон о државној развојној банци.

Бајец је казао да још увек није дефинисано колики би био оснивачки улог банке, наводећи да је то питање преурањено али и додао да у прво време новац мора бити државни а да се може обезбедити кроз фондове, као што је Фонд за развој.

Бајец је додао да се касније део новца може обезбедити од међународних финансијских институција као и да у зависности од тога како ће банка пословати може изаћи и на тржиште капитала.

Он је додао и да та банке не треба да буде конкуренција комерцијалним банкама, да треба да подржава велике дугорочне извозне послове „било да је реч о храни или о пројектима за које приватни капитал није директно заинтересован”.

„Новац би се добијао по повољнијим каматама и роковима отплате и зато је јако важно да се избегне политизација, односно да банка служи политичким интересима било кога. Зато је важно и да банка има професионално руковоство”, рекао је Бајец.

Да Влада планира формирање развојне банке потврдио је пре две недеље потпредседник Божидар Ђелић.

Захтев за оснивање развојне банке у неколико наврата је тражила Привредна комора, наводећи да привредници не могу да издрже високе каматне стопе комерцијалних банака.

Развојне банке су, по правилу, везане за државни буџет, не прикупљају депозите ни привреде ни становништва и дају повољне кредите за пројекте који доприносе привредном расту, порасту извоза и развоју малих и средњих предузећа. Тренутно око 40 земаља има такву банку, а сличним пословима се бави и 20 регионалних и међународних институција, као и 10 фондова.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.