Ни квадрат слободан

Нова вишеспратница Народне банке на Славији, сва у стаклу, делује  импресивније када се уђе у огроман мермерни хол, али и хладније. Из хола воде степенице до канцеларија за 930 банкара. Иако се велелепни објекат НБС на познатом београдском тргу не би постидео пред неким од најлепших са богатог Волстрита, кабинет гувернера је остао у старом, репрезентативном здању у Улици  краља Петра. Ни преостали од укупно 1.300 радника НБС нису се у њега сместили.

Простор је најрационалније искоришћен и, како кажу у НБС, не постоји практично ниједан "слободан" квадратни метар. У нову пословну зграду на Славији преселили су се сви радници са четири локације од укупно пет које је седиште НБС имало.

"Није реч само о запосленима и прикључивању савремене опреме на рачунарску мрежу већ и о успостављању система који обезбеђују функционисање платног промета, затим Switching центра за платне картице, међубанкарско девизно тржиште и курсне листе и остало. Тако су се под једним кровом нашли различити сектори, донедавно смештени на пет различитих београдских адреса", истичу у НБС.

Објекат има укупно корисних 44.126 квадрата и то 17.089 у четири подземне етаже, а 23.369 на 11 надземних спратова. У подземним су смештени паркинг, складишта, два склоништа, трезорски простор, штампарија, разни технички простори, трафо-станица, дизел агрегат, радионице. На спратовима, поред канцеларија, смештени су и вишенаменска сала са 200 места, библиотека са читаоницом и депоом књига, трезори, као и центри за управљање објектом и за обезбеђење, затим ресторан и кухиња, као и остали технички простори.

Они који су склони рационалном размишљању и критици у тешким временима транзиције питали су се, ипак, зашто модерно здање није послужило за издавање, јер би држава од тога добро зарадила.

НБС је то и намеравала: још почетком 2001. расписала је јавни позив којим је за изнајмљивање понудила целу зграду или неке делове ње. На тендер су се јавили представници "Сименса", ЕБРД-а, као и поједини страни инвеститори. Међутим, без успеха. Наиме, зграда није била довршена, а нико није био заинтересован да користи тако велики објекат или да подноси високе трошкове делимичног коришћења. После неуспелог конкурса одлучено је да се зграда заврши за потребе НБС. То је значило да се монтажом преградних зидова направи канцеларијски простор, као и да се постави комплетна хоризонтална инсталација у целом објекту. Преласком у нови објекат Народна банка је, како се истиче, ослободила пословни простор од 8.954 квадрата који је користила у Булевару краља Александра, затим у Поп-Лукиној, од 8.225 квадрата, Бранковој улици од 5.037 квадрата и у Скадарској од 3.023 метра квадратна. Укупно је Републици Србији враћено 25.240 квадрата нето пословног простора.

Изградња, иначе, има дугу историју, која почиње 1976. године. НБС је наследила локацију и пројекат, али и све проблеме и трошкове. Разлози за дуготрајну градњу су вишеструки – распад СФРЈ, ратови, хиперинфлација, санкције (на пример, комплетна стаклена и камена фасада урађена је од 1997. до 1999), затим бомбардовање, промене НБЈ у НБС... Практично, тек од 2003. постоји, кажу у НБС, чврста решеност да се зграда доврши.

У другој половини прошле године радови су продужени због  неопходне замене и поправке опреме уграђене у зграду током деведесетих година, свих разводних ормана, противпожарних аларма, мотора, вентила, више ревизија лифтова. Радови у Немањиној, због којих на пример два месеца возила нису могла да уђу у подземни део објекта, додатно су успорили саму завршницу изградње нове зграде на Славији.

--------------------------------------------------------------------------

Колико је коштало

Према књиговодственим подацима закључно с крајем прошле године, изградња је коштала 134,6 милиона долара. Само је лане утрошено више од 7,9 милиона, а у 2003. години 6,4 и у 2004. више од 6,9 милиона долара. НБС је ангажовала независног спољног ревизора, који ће извршити ревизију коначног обрачуна овог пројекта.

Јер, да би се знала укупна цена нове пословне зграде НБС на Славији, истичу у НБС, морају се узети у обзир дугогодишња изградња, велики број извођача, хиперинфлација, па увођење новог динара, промене курсева и тако даље.

--------------------------------------------------------------------------

У НБС 2.650 запослених

Иако је нова пословна зграда НБС огромна, ипак нису сви радници успели да се сместе у њу. НБС има укупно 2.650 запослених од којих је 650 у Заводу за израду новчаница. Од преосталих 2.000 радника њих 1.300 је запослено у централи НБС. У Улици краља Петра остало је око 370 банкара.

Још око 700 радника НБС запослено је у шест филијала – Београду, Новом Саду, Приштини, Крагујевцу, Нишу и Ужицу. Из НБС истичу да је број запослених (подаци из септембра) "драстично смањен".