Невоље Буша и Мадоне

Од нашег сталног дописника
ВАШИНГТОН, 26. октобра – Американци су јуче били у реткој прилици да виде како се њихове две водеће личности осећају врло нелагодно због бура које су у иностранству изазвале својим потезима.
Председник Џорџ Буш је пред новинарима признао да ни он "није задовољан ратом у Ираку" који је лично наредио пре три и по године, а поп-певачица Мадона се у ТВ емисији Опре Винфри пожалила да доживљава "неочекиване непријатности" у поступку усвајања бебе из Малавија.

Иако су ове две индивидуалне неприлике различите, аналитичарка "Њујорк тајмса" им проналази и неколико сличности. И лидер и музичка звезда, подсећа, спадају у особе које су штошта радиле на своју руку, не признајући уобичајена ограничења да би сада кад су уверени да "раде праву ствар" увидели да и "остатак света" може да буде непредвидљив па и да их стави на муке за које су веровали да њих неће снаћи…

Обоје, вероватно, малу утеху налазе у околности да је у невољама "онај други", пошто је Мадона критичар владајућег вашингтонског курса а Бушова екипа често прстом упире на овдашње актере културе и спектакла као на "отпаднике" од националне, традиционалистичке, матице. Али, овдашња нација сада узима курс на који све мање утичу ауторитети било којег ресора и жанра, и све више се опредељује за – чињенице.

Познаваоци примећују да је реч о крупном заокрету – од разних фикција и фантазија ка отрежњујућој реалности. Нешто као ратни бумеранг, пошто властима сада увелико шкоди фронт чијим се постојањем досад учвршћивала.

Парламентарни избори 7. новембра биће, истиче се овде на основу низа анкета, заправо референдум о стратегији републиканске администрације на ирачком попришту, где поред локалних становника и Американци трпе све веће губитке у људству, средствима па и визијама. Извештаји са ратишта шире национално нерасположење према укупној владајућој политици, што повећава шансе опозиционим демократама да преузму доминацију у Конгресу, иако ни они не испољавају стратешку уверљивост.

Опозиција, чини се, више рачуна с гласовима против Бушовог спољног војног курса, него са примамљивошћу сопственог програма. Шеф Беле куће то увиђа па је и сам јуче истакао да су избори – референдум, али не о Ираку, него о "томе ко ће боље да заштити амерички народ и да порезе одржи на ниском нивоу".

Поједине анкете показују да супротно смерницама власти грађани сматрају да их рат у Ираку није учинио безбеднијим, нити да су им ниске дажбине поправиле живот. Међу њима превладава процена да је рат смањио социјална давања, да је погоршано стање у здравству и образовању, да им је повећао издатке за гориво (чија цена осетно пада у предизборној кампањи) и да је лавовски део привредног раста отишао у касе малог броја људи.

Ирак није једина, али јесте једна од највећих брига Американаца и могао би да се уздигне изнад страначких ушанчености, тако да на изборима одлучујућу улогу одиграју партијски неопредељени бирачи – оцењује Ендрју Кохут, председник Истраживачког центра Пју у чијој је анкети већина испитаника дала негативну оцену америчкој стратегији у Ираку. У анкети листа "Ју-Ес-Еј тудеј" и Галупа око 60 одсто грађана је казало да је инвазија на Ирак била грешка и да их не задовољава ни укупан Бушов учинак. "Власт је у нереду као и сам Ирак" – поручује вођа сенатске мањине Хари Рид. Није тако – одговарају представници администрације. Наводе да овдашња економија расте брже и да је стопа незапослености мања него у другим индустријализованим земљама, а портпарол Беле куће Тони Сноу тврди да "мир влада у 14 од 18 ирачких провинција" и цитира генерала Џорџа Кејсија да је "90 одсто насиља концентрисано у кругу од око 50 километара око Багдада".

Владајућим конзервативцима близак "Вашингтон тајмс" се слаже с Бушом да би повлачење Американаца "од Ирака могло да начини земљу налик Авганистану кад су њиме владали талибани", али додаје да би таква реприза била још погубнија од оригинала. "Ирак за разлику од Авганистана обилује нафтом и ако падне у руке исламофашиста био би много опаснији по интересе САД од Авганистана под талибанима" – закључује се у уводнику тог листа.

Промена унутрашњих позиција у САД је очигледна – оцењује укупну позицију утицајни "Вашингтон пост". Примећује, уз остало, донедавно незамислив обрт: причу о рату у Ираку сада избегавају изборни кандидати владајућих републиканаца, док је форсирају опозициони демократи. То се узима као још један доказ за дејство – ратног бумеранга.

-----------------------------------------------------------

Готово сто мртвих

Од нашег сталног дописника
ВАШИНГТОН, 26. октобра – Страдања америчких војника у Ираку се убрзано увећавају тако да је овог месеца већ погинуло 96, чиме је изједначен рекордни број жртава у последњих 12 месеци, онај из октобра прошле године. Најсмртоноснији за 44 месеца ратовања тамо по Американце је, подсећа АП, био новембар 2004, када је у борбама око Фалуџе убијено 137 припадника њихових трупа.