Мало објекти, више субјекти

Да нема телевизије не би било ни ,,Великог брата”, ,,Фарме” и ,,Двора”. Другим речима, без телевизије милиони гледалаца не би могли свакодневно да посматрају шта раде неке познате личности, како изгледају разголићене, како се понашају за столом, како у кухињи итд. Али, опет, није телевизија ,,папарацо”: не омогућава нам она да неовлашћено завирујемо у приватност тих познатих људи. Они су нам сами то дозволили својим пристанком да учествују у емисијама у којима се њихова приватност излаже погледима најширег гледалишта.

Слична разлика је неопходна и кад говоримо о томе ко данас угрожава приватност нас обичних грађана. Под утицајем домета нових технологија, Интернета, видео-уређаја, камера, нових минијатурних прислушних апарата, могло би се помислити да су те справе, попут телевизије код ,,Великог брата”, одговорне за то што је наша приватност све више и готово несметано изложена погледима других; што су многи подаци о нама доступни разним банкарским и другим службеницима; што мало боље обучени хакери могу да открију број нашег банковног рачуна и што нас свако, ако му је то потребно, може снимати и прислушкивати.

Фасцинација техником нас, међутим, не сме удаљити од истине која гласи да су, као и увек, разне справе само помоћно средство нечијих намера. Па и када је реч о намерама криминалаца, педофила и сличних.

Зато звучи помало ,,лудистички” када се каже да је модерна електронска опрема одговорна за угрожавање наше приватности. То истицање значаја опреме и технике може, додуше, да буде на месту када се наведе податак да је у Великој Британији од 2004. до 2007. године инсталирано 4,3 милиона камера за видео-надзор. На основу тога се може претпоставити да у тој земљи нема места које није покривено неким објективом који вас посматра у улози ,,Великог брата”. Али камере су инсталирале локалне-државне власти или управе компанија, одлуке су њихове, а високософистицирана технологија томе само служи.

Зато је бесмислено питање да ли ту нову технологију треба користити. Јер у многим аспектима она поједностављује разне процедуре и скраћује време које смо непотребно трошили, рецимо, за добијање разних докумената или у потрази за неким производом или услугом. Нове технологије помажу и у заштити од разних терористичких, криминалних и сличних намера.

Обичном човеку, међутим, смета то што је употреба те технологије све масовнија и што се ствара утисак да постајемо њени објекти: сви нас чују, сви нас гледају, малтене свако може да дође до неких наших података.

Али овај проблем с доминацијом технологије се сад понавља и у јапанској катастофи. Јер сад се може помислити да Јапанцима владају нуклеарке. Они су их саградили, а ових дана су у њиховој милости и немилости. У односу на људе, техника је, међутим, и у овом случају невина. Она се понаша онако како су то њени творци смислили, укључујући ту и последице које тим дејствима настају. Ако су неке од тих последица за човека веома неповољне, нису за то одговорне нуклеарке, као што ни за нашу угрожену приватност не можемо кривити камере, бежичну телефонију и Интернет.

Од понедељка нова серија: Поуке јапанске катастрофе