Malo objekti, više subjekti

Da nema televizije ne bi bilo ni ,,Velikog brata”, ,,Farme” i ,,Dvora”. Drugim rečima, bez televizije milioni gledalaca ne bi mogli svakodnevno da posmatraju šta rade neke poznate ličnosti, kako izgledaju razgolićene, kako se ponašaju za stolom, kako u kuhinji itd. Ali, opet, nije televizija ,,paparaco”: ne omogućava nam ona da neovlašćeno zavirujemo u privatnost tih poznatih ljudi. Oni su nam sami to dozvolili svojim pristankom da učestvuju u emisijama u kojima se njihova privatnost izlaže pogledima najšireg gledališta.

Slična razlika je neophodna i kad govorimo o tome ko danas ugrožava privatnost nas običnih građana. Pod uticajem dometa novih tehnologija, Interneta, video-uređaja, kamera, novih minijaturnih prislušnih aparata, moglo bi se pomisliti da su te sprave, poput televizije kod ,,Velikog brata”, odgovorne za to što je naša privatnost sve više i gotovo nesmetano izložena pogledima drugih; što su mnogi podaci o nama dostupni raznim bankarskim i drugim službenicima; što malo bolje obučeni hakeri mogu da otkriju broj našeg bankovnog računa i što nas svako, ako mu je to potrebno, može snimati i prisluškivati.

Fascinacija tehnikom nas, međutim, ne sme udaljiti od istine koja glasi da su, kao i uvek, razne sprave samo pomoćno sredstvo nečijih namera. Pa i kada je reč o namerama kriminalaca, pedofila i sličnih.

Zato zvuči pomalo ,,ludistički” kada se kaže da je moderna elektronska oprema odgovorna za ugrožavanje naše privatnosti. To isticanje značaja opreme i tehnike može, doduše, da bude na mestu kada se navede podatak da je u Velikoj Britaniji od 2004. do 2007. godine instalirano 4,3 miliona kamera za video-nadzor. Na osnovu toga se može pretpostaviti da u toj zemlji nema mesta koje nije pokriveno nekim objektivom koji vas posmatra u ulozi ,,Velikog brata”. Ali kamere su instalirale lokalne-državne vlasti ili uprave kompanija, odluke su njihove, a visokosofisticirana tehnologija tome samo služi.

Zato je besmisleno pitanje da li tu novu tehnologiju treba koristiti. Jer u mnogim aspektima ona pojednostavljuje razne procedure i skraćuje vreme koje smo nepotrebno trošili, recimo, za dobijanje raznih dokumenata ili u potrazi za nekim proizvodom ili uslugom. Nove tehnologije pomažu i u zaštiti od raznih terorističkih, kriminalnih i sličnih namera.

Običnom čoveku, međutim, smeta to što je upotreba te tehnologije sve masovnija i što se stvara utisak da postajemo njeni objekti: svi nas čuju, svi nas gledaju, maltene svako može da dođe do nekih naših podataka.

Ali ovaj problem s dominacijom tehnologije se sad ponavlja i u japanskoj katastofi. Jer sad se može pomisliti da Japancima vladaju nuklearke. Oni su ih sagradili, a ovih dana su u njihovoj milosti i nemilosti. U odnosu na ljude, tehnika je, međutim, i u ovom slučaju nevina. Ona se ponaša onako kako su to njeni tvorci smislili, uključujući tu i posledice koje tim dejstvima nastaju. Ako su neke od tih posledica za čoveka veoma nepovoljne, nisu za to odgovorne nuklearke, kao što ni za našu ugroženu privatnost ne možemo kriviti kamere, bežičnu telefoniju i Internet.

Od ponedeljka nova serija: Pouke japanske katastrofe