Бацили са лекарских руку

На сто пацијената који се лече у српским болницама, три су током лечења у болници добила инфекцију, податак је из Друге националне студије о распрострањености болничких инфекција, коју је израдио Институт за заштиту здравља Србије "Батут" са мрежом својих завода. Када је рађена прва оваква, национална студија 1999. године, на сто пацијената било је регистровано седам болесника који су добили инфекцију у болници, па се може рећи да смо у последњих шест година напредовали. Ово истраживање је недавно јавности представила професор др Љиљана Марковић-Денић, национални координатор за болничке инфекције.

Болничке инфекције су некада биле један од проблема у нашим клиникама, који су сакривали "испод најдебљег тепиха": нико није радо говорио о ситуацији када човек оде у болницу због једне бољке, а онда у болничком кревету заради другу болест, најчешће због нечијег немара и прљавих руку. Времена су се изменила, па данас наши здравствени радници као и сви други у Европи помно бележе, имају комисије, чак одељења за праћење болничких инфекција. Проблем је, наравно, много озбиљан да би био табу, а то у разговору за "Политику" потврђује и професорка Денић-Марковић.

– Каже се да докле год буде било болница, биће и болничких инфекција. И у најсавременијим светским клиникама пацијент може да добије инфекцију током лечења. Болничком инфекцијом, према дефиницији, сматра се она која је настала код пацијената после 48 сати од пријема у болницу, а пацијент није био у инкубацији. Болничке инфекције могу се јавити и код здравствених радника. А могу да настану и после отпуштања пацијента из здравствене установе, на пример до 30 дана после операције – објашњава наша саговорница.

На неким одељењима ризик од добијања инфекције је већи, а то зависи од много чинилаца

У Србији, исто као и у свету, највише болничких инфекција јавља се на одељењима интензивне неге, код оперисаних пацијената и код пацијената који носе катетер или који имају упалу плућа или тешка плућна обољења, па се налазе на респираторима.

Подаци показују да су прљавштина и немар, односно бактерије са руку оних који треба да нас лече – медицинске сестре или лекара – узрок заразе у 30 одсто инфекција. Наша саговорница каже да остатак од чак 70 одсто ризика да добијемо инфекцију у самој болници лежи, ипак, у такозваној ендогеној флори, значи у оном што сами носимо у организму и од тога у каквом нам је стању имунитет.

– Познато је да је ризик на неким одељењима већи. На пример, ако неко носи катетер дуже од две недеље тешко да ће бити поштеђен добијања инфекције. У највећем ризику су пацијенти који имају поремећени, ослабљени имунитет, а изложени су и инвазивним методама попут нужности да им се угради централни венски катетер, брауниле... Све то носи ризик, али суштина је да се предузму максималне превентивне мере, пре свега хигијена руку, и да се инфекције спрече – каже др Денић-Марковић.

Борба против болничких инфекција добија се, наравно, адекватном хигијеном. Чак 80 до 90 одсто бактерија, изазивача ових инфекција, преноси се путем контакта, односно преко прљавих руку. Докторка објашњава да се једноставно рукама на којима су бактерије зачас контаминира периферни венски катетер, или обичан уринарни катетер, као и све друге медицинске потрепштине. Она додаје да све више болница уводи алкохолну дезинфекцију руку између два акта који обавља медицинска сестра и да је таква пракса уведена у Клинички центар Србије где, као и на ВМА, постоји посебно одељење за болничке инфекције.

На нашу примедбу да на неким одељењима и даље нема сапуна, др Денић-Марковић тврди да су се ствари, ипак, промениле набоље и да сада барем сапуна, често у течном облику, има на сваком одељењу.

По последњим статистикама, наше здравствене установе су се приближиле европском просеку. Са само три заражена у болници на 100 лежећих пацијената смо, на пример, много бољи од Грка који имају девет инфицираних, а у неразвијеним земљама тај број се пење и до 25. Ипак, треба имати у виду да је ова студија урађена по принципу добровољног учествовања болница: обухваћено је 16.512 пацијената који су у једном тренутку лежали у болницама широм Србије. Истраживању се одазвало чак 60 болница и 23 завода за јавно здравље.