Bacili sa lekarskih ruku

Na sto pacijenata koji se leče u srpskim bolnicama, tri su tokom lečenja u bolnici dobila infekciju, podatak je iz Druge nacionalne studije o rasprostranjenosti bolničkih infekcija, koju je izradio Institut za zaštitu zdravlja Srbije "Batut" sa mrežom svojih zavoda. Kada je rađena prva ovakva, nacionalna studija 1999. godine, na sto pacijenata bilo je registrovano sedam bolesnika koji su dobili infekciju u bolnici, pa se može reći da smo u poslednjih šest godina napredovali. Ovo istraživanje je nedavno javnosti predstavila profesor dr Ljiljana Marković-Denić, nacionalni koordinator za bolničke infekcije.

Bolničke infekcije su nekada bile jedan od problema u našim klinikama, koji su sakrivali "ispod najdebljeg tepiha": niko nije rado govorio o situaciji kada čovek ode u bolnicu zbog jedne boljke, a onda u bolničkom krevetu zaradi drugu bolest, najčešće zbog nečijeg nemara i prljavih ruku. Vremena su se izmenila, pa danas naši zdravstveni radnici kao i svi drugi u Evropi pomno beleže, imaju komisije, čak odeljenja za praćenje bolničkih infekcija. Problem je, naravno, mnogo ozbiljan da bi bio tabu, a to u razgovoru za "Politiku" potvrđuje i profesorka Denić-Marković.

– Kaže se da dokle god bude bilo bolnica, biće i bolničkih infekcija. I u najsavremenijim svetskim klinikama pacijent može da dobije infekciju tokom lečenja. Bolničkom infekcijom, prema definiciji, smatra se ona koja je nastala kod pacijenata posle 48 sati od prijema u bolnicu, a pacijent nije bio u inkubaciji. Bolničke infekcije mogu se javiti i kod zdravstvenih radnika. A mogu da nastanu i posle otpuštanja pacijenta iz zdravstvene ustanove, na primer do 30 dana posle operacije – objašnjava naša sagovornica.

Na nekim odeljenjima rizik od dobijanja infekcije je veći, a to zavisi od mnogo činilaca

U Srbiji, isto kao i u svetu, najviše bolničkih infekcija javlja se na odeljenjima intenzivne nege, kod operisanih pacijenata i kod pacijenata koji nose kateter ili koji imaju upalu pluća ili teška plućna oboljenja, pa se nalaze na respiratorima.

Podaci pokazuju da su prljavština i nemar, odnosno bakterije sa ruku onih koji treba da nas leče – medicinske sestre ili lekara – uzrok zaraze u 30 odsto infekcija. Naša sagovornica kaže da ostatak od čak 70 odsto rizika da dobijemo infekciju u samoj bolnici leži, ipak, u takozvanoj endogenoj flori, znači u onom što sami nosimo u organizmu i od toga u kakvom nam je stanju imunitet.

– Poznato je da je rizik na nekim odeljenjima veći. Na primer, ako neko nosi kateter duže od dve nedelje teško da će biti pošteđen dobijanja infekcije. U najvećem riziku su pacijenti koji imaju poremećeni, oslabljeni imunitet, a izloženi su i invazivnim metodama poput nužnosti da im se ugradi centralni venski kateter, braunile... Sve to nosi rizik, ali suština je da se preduzmu maksimalne preventivne mere, pre svega higijena ruku, i da se infekcije spreče – kaže dr Denić-Marković.

Borba protiv bolničkih infekcija dobija se, naravno, adekvatnom higijenom. Čak 80 do 90 odsto bakterija, izazivača ovih infekcija, prenosi se putem kontakta, odnosno preko prljavih ruku. Doktorka objašnjava da se jednostavno rukama na kojima su bakterije začas kontaminira periferni venski kateter, ili običan urinarni kateter, kao i sve druge medicinske potrepštine. Ona dodaje da sve više bolnica uvodi alkoholnu dezinfekciju ruku između dva akta koji obavlja medicinska sestra i da je takva praksa uvedena u Klinički centar Srbije gde, kao i na VMA, postoji posebno odeljenje za bolničke infekcije.

Na našu primedbu da na nekim odeljenjima i dalje nema sapuna, dr Denić-Marković tvrdi da su se stvari, ipak, promenile nabolje i da sada barem sapuna, često u tečnom obliku, ima na svakom odeljenju.

Po poslednjim statistikama, naše zdravstvene ustanove su se približile evropskom proseku. Sa samo tri zaražena u bolnici na 100 ležećih pacijenata smo, na primer, mnogo bolji od Grka koji imaju devet inficiranih, a u nerazvijenim zemljama taj broj se penje i do 25. Ipak, treba imati u vidu da je ova studija urađena po principu dobrovoljnog učestvovanja bolnica: obuhvaćeno je 16.512 pacijenata koji su u jednom trenutku ležali u bolnicama širom Srbije. Istraživanju se odazvalo čak 60 bolnica i 23 zavoda za javno zdravlje.