Странци кроје наопако

Од нашег сталног дописника

БАЊАЛУКА, октобра – Босанскохерцеговачка економија је и данас, једанаесту годину после рата, на коленима. А када се усправи, дуго ће бити на стакленим ногама. Стари привредни систем је разорен, нови је тек у зачетку. Са ове три реченице председник Савеза послодаваца Републике Српске магистар економије Дамир Миљевић описао је привредну свакодневицу Босне и Херцеговине.

"У БиХ се годинама, као својеврсна економска мантра, понавља да су мала и средња предузећа наша сламка спаса. То је погрешан приступ, јер такве фирме не могу бити конкурентне у глобалној економији. Оне, углавном, опстају радећи за велике системе. Наши велики системи су, међутим, пропали у рату. Многи су и овде заборавили чиме су се бавили "Чајавец", "Инцел", "Хепок", "Унис"... тако да мала предузећа, по правилу, немају за кога да раде", објашњава Миљевић.

Други озбиљан разлог је, истиче Миљевић, фиксни курс конвертибилне марке који је наметнула међународна заједница. Да марка није прецењена, да један евро не вреди 1,95 марака, роба произведена у БиХ била би на страном тржишту јефтинија за 30 процената и лакше би налазила пут до иностраних купаца.

Међутим, фиксни курс марке, сматра Миљевић, није и једина грешка међународне заједнице, овдашњег господара свих области живота. Иако држе све конце у својим рукама, странци ниједну годину нису прогласили годином опоравка привреде и запошљавања. Чак и година названа "Посао и правда" изродила се у нешто сасвим друго – стварање заједничке војске, тужилаштва и суда БиХ.

"Запад се руководио логиком: ми ћемо помоћи да се поправе куће, станови, путеви, водоводи, да се донесу закони и промене устави, а привреда ће се побринути сама за себе. А како да се сам о себи брине неко ко је на самртној постељи? Ни идућа година неће бити ништа боља: наставиће се започете расправе о реформи полиције, промени Устава БиХ, доношењу закона о високом образовању, РТВ систему. Странци не могу да схвате основну чињеницу: ми можемо усвојити законе примерене Европској унији, али немамо реалне економске моћи да испунимо њене услове. Уосталом, они нису подржали наш предлог да се у БиХ после рата обави попис становништва. Због тога и данас све планове радимо на основу, врло често, непоузданих процена", подвлачи Миљевић.

И док се, додаје он, настављају "реформе ради реформи", подаци не дају разлога за оптимизам. У Републици Српској од 1,4 милиона становника запослено је тек 212.000. Прагове бироа за запошљавање обија 140.000 лица, а од пензија крај с крајем саставља 181.000 њених најстаријих житеља.

"Стање у Федерацији БиХ је теже. У њој се број незапослених повећава, док се у Републици Српској смањује. Процењује се да у Федерацији БиХ од 2,4 милиона становника посао има нешто више од 400.000 лица, али је и незапослених чак 390.000. Приближно толико је и пензионера. Занимљиво је и то да се, у поређењу са прошлом годином, број индустријских радника у овом делу БиХ смањио са 84.000 на 82.000. Даје ли оваква статистика повода обичном човеку да верује како ће и њему убрзо сванути", пита се Дамир Миљевић.

Да све буде још горе, наглашава председник Савеза послодаваца Републике Српске, на јавну потрошњу троши се 60 одсто друштвеног бруто производа. У Федерацији БиХ на плате оде 90 одсто новца из буџета, у Републици Српској 46 процената.

"Овде се у пуној мери потврдила изрека да нико тако не троши као сиромаси. Понесене високим приходима од пореза на додату вредност, уведеног ове године, владе су повећале плате и пензије, и исплатиле дугове буџетским корисницима. Као да су заборавиле да ће од јануара идуће године враћање овог пореза ићи месец за месец. Дакле, или ће се исплате из буџета смањити или ће се порези повећавати, јер новостворена вредност неће моћи да покрије повећане трошкове", не крије забринутост Дамир Миљевић.

--------------------------------------------------------------------------

Лоше се пише

"Ако наредне године буду повећани порези, народ ће опет ’брати зелени бостан’, јер и сада са просечном платом од око 550 марака више животари него што живи. Смање ли се давања из буџета, обичном свету се опет лоше пише. Да није дознака из иностранства, које се према проценама крећу око 1,2 милијарде марака годишње, сиромаштво би било заштитни знак барем половине становника БиХ", упозорава Дамир Миљевић.