Stranci kroje naopako

Od našeg stalnog dopisnika

BANjALUKA, oktobra – Bosanskohercegovačka ekonomija je i danas, jedanaestu godinu posle rata, na kolenima. A kada se uspravi, dugo će biti na staklenim nogama. Stari privredni sistem je razoren, novi je tek u začetku. Sa ove tri rečenice predsednik Saveza poslodavaca Republike Srpske magistar ekonomije Damir Miljević opisao je privrednu svakodnevicu Bosne i Hercegovine.

"U BiH se godinama, kao svojevrsna ekonomska mantra, ponavlja da su mala i srednja preduzeća naša slamka spasa. To je pogrešan pristup, jer takve firme ne mogu biti konkurentne u globalnoj ekonomiji. One, uglavnom, opstaju radeći za velike sisteme. Naši veliki sistemi su, međutim, propali u ratu. Mnogi su i ovde zaboravili čime su se bavili "Čajavec", "Incel", "Hepok", "Unis"... tako da mala preduzeća, po pravilu, nemaju za koga da rade", objašnjava Miljević.

Drugi ozbiljan razlog je, ističe Miljević, fiksni kurs konvertibilne marke koji je nametnula međunarodna zajednica. Da marka nije precenjena, da jedan evro ne vredi 1,95 maraka, roba proizvedena u BiH bila bi na stranom tržištu jeftinija za 30 procenata i lakše bi nalazila put do inostranih kupaca.

Međutim, fiksni kurs marke, smatra Miljević, nije i jedina greška međunarodne zajednice, ovdašnjeg gospodara svih oblasti života. Iako drže sve konce u svojim rukama, stranci nijednu godinu nisu proglasili godinom oporavka privrede i zapošljavanja. Čak i godina nazvana "Posao i pravda" izrodila se u nešto sasvim drugo – stvaranje zajedničke vojske, tužilaštva i suda BiH.

"Zapad se rukovodio logikom: mi ćemo pomoći da se poprave kuće, stanovi, putevi, vodovodi, da se donesu zakoni i promene ustavi, a privreda će se pobrinuti sama za sebe. A kako da se sam o sebi brine neko ko je na samrtnoj postelji? Ni iduća godina neće biti ništa bolja: nastaviće se započete rasprave o reformi policije, promeni Ustava BiH, donošenju zakona o visokom obrazovanju, RTV sistemu. Stranci ne mogu da shvate osnovnu činjenicu: mi možemo usvojiti zakone primerene Evropskoj uniji, ali nemamo realne ekonomske moći da ispunimo njene uslove. Uostalom, oni nisu podržali naš predlog da se u BiH posle rata obavi popis stanovništva. Zbog toga i danas sve planove radimo na osnovu, vrlo često, nepouzdanih procena", podvlači Miljević.

I dok se, dodaje on, nastavljaju "reforme radi reformi", podaci ne daju razloga za optimizam. U Republici Srpskoj od 1,4 miliona stanovnika zaposleno je tek 212.000. Pragove biroa za zapošljavanje obija 140.000 lica, a od penzija kraj s krajem sastavlja 181.000 njenih najstarijih žitelja.

"Stanje u Federaciji BiH je teže. U njoj se broj nezaposlenih povećava, dok se u Republici Srpskoj smanjuje. Procenjuje se da u Federaciji BiH od 2,4 miliona stanovnika posao ima nešto više od 400.000 lica, ali je i nezaposlenih čak 390.000. Približno toliko je i penzionera. Zanimljivo je i to da se, u poređenju sa prošlom godinom, broj industrijskih radnika u ovom delu BiH smanjio sa 84.000 na 82.000. Daje li ovakva statistika povoda običnom čoveku da veruje kako će i njemu ubrzo svanuti", pita se Damir Miljević.

Da sve bude još gore, naglašava predsednik Saveza poslodavaca Republike Srpske, na javnu potrošnju troši se 60 odsto društvenog bruto proizvoda. U Federaciji BiH na plate ode 90 odsto novca iz budžeta, u Republici Srpskoj 46 procenata.

"Ovde se u punoj meri potvrdila izreka da niko tako ne troši kao siromasi. Ponesene visokim prihodima od poreza na dodatu vrednost, uvedenog ove godine, vlade su povećale plate i penzije, i isplatile dugove budžetskim korisnicima. Kao da su zaboravile da će od januara iduće godine vraćanje ovog poreza ići mesec za mesec. Dakle, ili će se isplate iz budžeta smanjiti ili će se porezi povećavati, jer novostvorena vrednost neće moći da pokrije povećane troškove", ne krije zabrinutost Damir Miljević.

--------------------------------------------------------------------------

Loše se piše

"Ako naredne godine budu povećani porezi, narod će opet ’brati zeleni bostan’, jer i sada sa prosečnom platom od oko 550 maraka više životari nego što živi. Smanje li se davanja iz budžeta, običnom svetu se opet loše piše. Da nije doznaka iz inostranstva, koje se prema procenama kreću oko 1,2 milijarde maraka godišnje, siromaštvo bi bilo zaštitni znak barem polovine stanovnika BiH", upozorava Damir Miljević.