Друга страна неонаци симбола

Немачки истраживачи су регистровали око 120 неонацистичких и неофашистичких симбола који имају политичко значење и смисао. У првој групи су они симболи који потичу из доба националсоцијализма и Хитлерове Немачке. У другој групи су симболи које користе неонацистичке и неофашистичке партије и организације створене после Другог светског рата. И, најзад, у трећој групи су симболи који се из тактичких разлога изражавају помоћу одређених бројева.

Поред Немачке – у којој је, на основу закона те државе, коришћење тих симбола, нарочито нацистичких, забрањено – неонацистички симболи могу се, нажалост, видети још у многим данашњим европским и ваневропским земљама, почев од графита, преко сајтова, па до разних политичких и масовних скупова.

Најпознатији и најупечатљивији су кукасти крст и дупло С, које је било ознака есесоваца.Кукасти крст, створен по узору на индијску свастику,тзв. сунчани точак, постао је 1933. године службени симбол националсоцијализма и симбол Хитлерове Немачке. Тај симбол означава борбу чији је циљ победа „аријевског човека” у свету. Дупло С, које потиче из руне, моделирао је и дизајнирао 1933. нацистички графичар Валтер Хек, један из тима којим је руководио немачки сликар Карл Дибиц (1899–1985), Химлеров саветник „за уметничка питања”.

Из нацистичке симболике потичу такође „вучја удица”, „легендарни вук” зупчаник са кукастим крстом, итд. Такозванавучја удица (у облику искошеног латиничног слова З са цртом на средини) била је ознака тенковске ССдивизије. Вук који завија, „легендарни вук” – књижевник Херман Ленс (1866–1914) објавио је 1910. роман „Wеhrwolf”, који се читао у доба нацизма као Библија – постао је симбол ССорганизације, која се после пораза нацистичке Немачке 1945. борила против савезника. Њен предводник био је немачки књижевник ХансЦеберлајн (1895–1964), који је 1948. осуђен на доживотну робију. Зупчаник скукастим крстом, ознака Немачког радног фронта (ДАФ), постала је 90-их година најпре симбол Немачке слободарске радничке парије, ФАП, која је забрањена 1995, а затим Националдемократске партије Немачке, НПД.

Одал руна, која је у Трећем рајху била симбол Хитлерове омладине, постала је омиљени симбол многих данашњих неонацистичких и екстремнодесничарских организација и партија европских држава. После Другог светског рата одал руна била је најпре симбол тзв. Викинг омладине и Савеза националистичких студената у Немачкој, којису забрањени.

Познатије неонацистичке и екстремнодесничарске партије и организације које су створене између 1977. и 1997. су Акциони фронт националсоцијалиста, АНС, чији је предводник био официр Михаел Кинен (1955–1991), Национални активисти, НА, којисе декларишекао настављач нацистичке партије и СС-а (њен је вођа ТомасБрел), Национални фронт, НФ, такозвана кадровска организација, која је забрањена 1992; Национална офанзива, НО, која се прочула по организовању прослава Хитлеровог рођендана, и, најзад, Омладински покрет у Тирингену, основан 1997, чији је симбол црвени троугао сбелим кругом, у чијем је средишту митски симбол трискеле.

Након забрана поменутих и других организација и партија, створени су симболи помоћу бројева и карактеристичних слова. На пример, 18 значи „Адолф Хитлер”; 88 – „Хајл Хитлер”; 28 –„Крв и част”, 74 – „Велика Немачка”; 84 – „Живела Немачка” итд. Симболи створени помоћу слова WР– „Бела моћ”; WАR – „Отпор белих аријеваца”; RаHоWа – „Светирасни рат” итд. Ти симболи су обично у комбинацији са кругом унутар кога је крст, тзв. сунчани крст или келтски крст. Млади, који припадају тим партијама, истетовирани су тим и сличним симболима, носе их на мајицама, јакнама или их користе као поздраве и бојне покличе.

Неонацистичке партије и покрети снабдевају своје припаднике разним „модним” стварима, чији су произвођачи, на пример, америчка „Алфа индустрија” или енглеске фирме „Фред Пери”, „Бен Шерман” и „Лонсдејл”.Они који не болују од кратког памћења, рекли би да сеисторија понавља!

За разлику од Немачке, у којој постоје закони, централа за политичко образовање и читав низ других институција и установа које се васпитним и другим средствима боре против неонациста, у многим другим европским земљама неонацисти и екстремнодесничарски покрети се углавном толеришу. Међутим, ако се очима закона не гледа шта се догађа иза кулиса живота, онда ће то неко морати ипак да плати оним што је највредније – животом или слободом.