Оригами молитва за Јапан

У Београду, Сан Франциску, Владивостоку, Букурешту, па чак и на Хаитију који се још опоравља од сопствене трагедије вешти прсти одраслих и деце савијају ових дана папирне ждралове за Јапан. Нанизани на канапе, они ће висити у амбасадама, на улицама братских градова или ће се, као у Сан Франциску, продавати по симболичној цени да би се скупила новчана помоћ за Земљу излазећег сунца после катастрофалног земљотреса и цунамија.

Ждрал има посебно место у јапанској култури и традицији. Он представља симбол среће, праведности, марљивости, чистоће, верности, побожности, дубоке захвалности, лепоте и љубави. Његови миграциони летови указују на велику издржљивост, па су његова крила некад коришћена као талисман за заштиту путника од превеликог замора. Симбол је дуговечности и бесмртности.

Петнаест врста ових великих лепих дугоногих птица насељава све континенте осим Јужне Америке и Антарктика. Ипак, највеличанственији је јапански, висок скоро метар и по, са распоном крила од 1,8 метара и црвеном „круном“. У јапанској традицији, уз змаја и корњачу, ждрал је мистично, свето биће. Појављује се у уметности и фолклору. Такође је симбол верности. По народном предању, током живота дугог неколико деценија одан је једном партнеру, иако је наука скоро утврдила да их ипак промени неколико.

У оригамију, јапанској вештини прављења разних облика од папира, ждрал има веома важно место. Легенда каже да хиљаду папирних ждралова, нанизаних на конопце, доносе срећу. Верује се да ће ономе ко савије хиљаду папирних ждралова ова велика птица испунити једну жељу. То је један од уобичајених свадбених поклона, да се пару пожели хиљаду година среће и напретка, а у дому представља моћну амајлију.

Традиција савијања ждралова од папира је такође једна врста терапије и молитве за мир у временима великих изазова.

После терористичких напада на САД 11. септембра 2001. запослени у Јапанско-америчком националном музеју у Лос Анђелесу и њихови посетиоци савијали су на хиљаде ждралова као гест подршке и молитве за мир. Слали су их ватрогасним и полицијским станицама, музејима и културним институцијама у Њујорку.

Сада на овај начин емоционалну и моралну подршку Јапанцима шаљу људи из целог света.

Папирни ждралови које су грађани за викенд правили у Дому омладине биће предати јапанској амбасади. Срби су на овај начин послали поруку народу Јапана да су у мислима с њим у тешким данима које преживљава.

Ј. Каваја

--------------------------------------------

 Девојчица која је стала код 664 ждрала

После Другог светског рата папирни ждралови су постали симбол наде у мир кроз незаборавну причу о Садако Сасаки. Девојчица оболела од леукемије, последица атомске бомбе бачене на Хирошиму, Садако је решила да савије хиљаду папирних ждралова с надом да ће на тај начин себи осигурати здравље и срећу, а свету вечни мир. Смрт ју је зауставила на броју од 664.

Слање папирних ждралова меморијалном центру у Хирошими је постало традиција и симбол жеље Јапана да се свет ослободи нуклеарног оружја. Садако је добила споменик у парку мира у Хирошими, који је представља како држи ждрала. Овамо из света стало стижу хиљаде папирних птица. Да би што дуже одолели временским условима, около су подигнуте заштитне надстрешнице.

-----------------------------------------------

Тсуро – симбол самоспознаје и мудрости

Чудан положај ждрала да стоји на једној нози на Истоку га чини симболом контемплације, самоспознаје и мудрости. Повратак ждралова сваког пролећа у северне крајеве симболизовао је ускрснуће, пише на сајту београдског клуба изворне јапанске борилачке вештине ашихара каикан. Клуб се зове „Тсуро“ по јапанској речи за ждрала.

„Ждралови се обично налазе на дипломама у Јапану када их дају мајсторима борилачких вештина. Када смо формирали савез и правили своје клубове, ја сам одабрао ждрала“, каже Саша Анђелић, председник клуба.