Origami molitva za Japan

U Beogradu, San Francisku, Vladivostoku, Bukureštu, pa čak i na Haitiju koji se još oporavlja od sopstvene tragedije vešti prsti odraslih i dece savijaju ovih dana papirne ždralove za Japan. Nanizani na kanape, oni će visiti u ambasadama, na ulicama bratskih gradova ili će se, kao u San Francisku, prodavati po simboličnoj ceni da bi se skupila novčana pomoć za Zemlju izlazećeg sunca posle katastrofalnog zemljotresa i cunamija.

Ždral ima posebno mesto u japanskoj kulturi i tradiciji. On predstavlja simbol sreće, pravednosti, marljivosti, čistoće, vernosti, pobožnosti, duboke zahvalnosti, lepote i ljubavi. Njegovi migracioni letovi ukazuju na veliku izdržljivost, pa su njegova krila nekad korišćena kao talisman za zaštitu putnika od prevelikog zamora. Simbol je dugovečnosti i besmrtnosti.

Petnaest vrsta ovih velikih lepih dugonogih ptica naseljava sve kontinente osim Južne Amerike i Antarktika. Ipak, najveličanstveniji je japanski, visok skoro metar i po, sa rasponom krila od 1,8 metara i crvenom „krunom“. U japanskoj tradiciji, uz zmaja i kornjaču, ždral je mistično, sveto biće. Pojavljuje se u umetnosti i folkloru. Takođe je simbol vernosti. Po narodnom predanju, tokom života dugog nekoliko decenija odan je jednom partneru, iako je nauka skoro utvrdila da ih ipak promeni nekoliko.

U origamiju, japanskoj veštini pravljenja raznih oblika od papira, ždral ima veoma važno mesto. Legenda kaže da hiljadu papirnih ždralova, nanizanih na konopce, donose sreću. Veruje se da će onome ko savije hiljadu papirnih ždralova ova velika ptica ispuniti jednu želju. To je jedan od uobičajenih svadbenih poklona, da se paru poželi hiljadu godina sreće i napretka, a u domu predstavlja moćnu amajliju.

Tradicija savijanja ždralova od papira je takođe jedna vrsta terapije i molitve za mir u vremenima velikih izazova.

Posle terorističkih napada na SAD 11. septembra 2001. zaposleni u Japansko-američkom nacionalnom muzeju u Los Anđelesu i njihovi posetioci savijali su na hiljade ždralova kao gest podrške i molitve za mir. Slali su ih vatrogasnim i policijskim stanicama, muzejima i kulturnim institucijama u Njujorku.

Sada na ovaj način emocionalnu i moralnu podršku Japancima šalju ljudi iz celog sveta.

Papirni ždralovi koje su građani za vikend pravili u Domu omladine biće predati japanskoj ambasadi. Srbi su na ovaj način poslali poruku narodu Japana da su u mislima s njim u teškim danima koje preživljava.

J. Kavaja

--------------------------------------------

 Devojčica koja je stala kod 664 ždrala

Posle Drugog svetskog rata papirni ždralovi su postali simbol nade u mir kroz nezaboravnu priču o Sadako Sasaki. Devojčica obolela od leukemije, posledica atomske bombe bačene na Hirošimu, Sadako je rešila da savije hiljadu papirnih ždralova s nadom da će na taj način sebi osigurati zdravlje i sreću, a svetu večni mir. Smrt ju je zaustavila na broju od 664.

Slanje papirnih ždralova memorijalnom centru u Hirošimi je postalo tradicija i simbol želje Japana da se svet oslobodi nuklearnog oružja. Sadako je dobila spomenik u parku mira u Hirošimi, koji je predstavlja kako drži ždrala. Ovamo iz sveta stalo stižu hiljade papirnih ptica. Da bi što duže odoleli vremenskim uslovima, okolo su podignute zaštitne nadstrešnice.

-----------------------------------------------

Tsuro – simbol samospoznaje i mudrosti

Čudan položaj ždrala da stoji na jednoj nozi na Istoku ga čini simbolom kontemplacije, samospoznaje i mudrosti. Povratak ždralova svakog proleća u severne krajeve simbolizovao je uskrsnuće, piše na sajtu beogradskog kluba izvorne japanske borilačke veštine ašihara kaikan. Klub se zove „Tsuro“ po japanskoj reči za ždrala.

„Ždralovi se obično nalaze na diplomama u Japanu kada ih daju majstorima borilačkih veština. Kada smo formirali savez i pravili svoje klubove, ja sam odabrao ždrala“, kaže Saša Anđelić, predsednik kluba.