Ограда на јужној међи

Од нашег сталног дописника
ВАШИНГТОН, 27. октобра – Законом који је јуче потписао председник Џорџ Буш одобрена је изградња 1.125 километара дуге ограде на јужној граници САД, према Мексику. Замишљена је да спречи прилив илегалних имиграната, којих је овде већ око 12 милиона.
Ми јесмо нација имиграната али и земља закона – изјавио је Буш приликом парафирања, сугеришући да нови акт настоји да усклади сеобе и правни поредак, два основна процеса из којих је настала и развила се ова држава. Посматрачи, међутим, примећују да је у том плану много јаснија његова предизборна сврха него изгледи да се изгради наговештени "зид", који се доживљава и као оживљавање превазиђене политичке архитектуре, у времену које тражи више мостова и других веза за олакшавање регионалног и глобалног промета људи, добара и идеја.

Рачун и контраефекти

Шеф Беле куће је новим потезом, процењују аналитичари, пре свега желео да ојача конзервативну базу своје владајуће Републиканске партије, која сматра да ће пројектом ограђивања од "уљеза" одобровољити масе још застрашене од могућности да се понове терористички напади, попут изведених 11. септембра 2001. Таква мобилизација, по процени његових стратега, треба да повећа изгледе републиканаца да сачувају доминацију у Конгресу, на изборима заказаним за 7. новембар, за шта им анкете дају прилично мале шансе.

Међутим, знатно брже од ограде расту њени контраефекти. Пабло, Хуанита и остали дошљаци новог таласа, понајвише из Латинске Америке, на недавним демонстрацијама су упозорили "данас протестујемо, сутра гласамо" и наговестили да своје гласове неће дати политичарима који отежавају долазак сродних им печалбара. Питање је стога – да ли ће републиканци успети да међу "староседеоцима" скупе довољно гласова да надоместе вероватно велики губитак подршке међу Латиносима који чине 14 одсто од 300 милиона становника САД и представљају највећу мањину по овдашњем разврставању етничких и расних скупина.

Форсирање унутрашњих политичких потреба је, како то већ бива, изазвало невоље у међународним односима. Новоизабрани председник Мексика Фелипе Калдерон је америчко ограђивање оценио као "штетан потез који репризира грешку подизања Берлинског зида" а тамошња актуелна власт је најавила да ће "нови зид" изнети као проблем – у УН. Још 27 латиноамеричких земаља изразило је солидарност с Мексиком и "дубоку забринутост" због вашингтонске "једностране мере противне духу потребног разумевања међу суседима и која шкоди сарадњи на западној хемисфери".

Неизвесности расту и у "техничком" погледу. Буш најављује да ће инсистирати да Представнички дом ублажи одбојности према целовитијој реформи имиграционе политике, за коју се залажу Бела кућа и Сенат, па се очекују нова системска прегањања, нарочито око питања – да ли "илегалце" треба протерати или им, једним делом, омогућити да легализују свој статус.

Упозорења ранчера

Није јасно ни како и када ће се изградити ограда на предвиђеној трећини границе дуге 3.360 километара. Новим параграфима нису предвиђени фондови за такав подухват, који би, по неким проценама, могао да достигне износ од шест милијарди долара. Известан проценат те суме је одобрен раније, али нико није сигуран – за које сврхе. Надлежне службе помињу, наиме, да поред комбинације око пет метара високе баријере, жичане или бетонске, треба употребити и средства високе технологије као "невидљиви зид".

Истраживања јавног мњења показују да већина Американаца жели да се смањи број илегалних имиграната, али не дизањем ограде него повећањем пограничних патрола. Уједно се појављују организације придошлих Мексиканаца које наступају под паролом "Нисмо ми прешли границу, него је она поделила нас", подсећајући да су делови САД некада припадали Мексику, што повећава страхове од могућних напукнућа у "лонцу за топљење"…

Опозиција оштро критикује нови закон. То је рђав изборни потез којим се шаље лажна порука о националној безбедности – тврди тексаски демократски конгресмен Силвестре Рејес.

Негодовање се шири и међу људима који живе уз границу с Мексиком. Ограда не може да спречи илегалце, само ће им бити потребно неколико минута више да је прескоче – прогнозирају мештани и подсећају да су већ нашли начин да обиђу постојећу баријеру код Сан Дијега дугу око 100 километара.

Тексаски шериф Томас Ерера преноси упозорења ранчера да би могли да туже државу ако им ограда "узнемири" поседе. Па и ако им онемогући приступ току граничне Рио гранде, где су навикли да напајају стоку и да зарађују издавањем дозвола спортским риболовцима. Једино би, додају циници, ограда повећала безбедност – риба.