Ograda na južnoj međi

Od našeg stalnog dopisnika
VAŠINGTON, 27. oktobra – Zakonom koji je juče potpisao predsednik Džordž Buš odobrena je izgradnja 1.125 kilometara duge ograde na južnoj granici SAD, prema Meksiku. Zamišljena je da spreči priliv ilegalnih imigranata, kojih je ovde već oko 12 miliona.
Mi jesmo nacija imigranata ali i zemlja zakona – izjavio je Buš prilikom parafiranja, sugerišući da novi akt nastoji da uskladi seobe i pravni poredak, dva osnovna procesa iz kojih je nastala i razvila se ova država. Posmatrači, međutim, primećuju da je u tom planu mnogo jasnija njegova predizborna svrha nego izgledi da se izgradi nagovešteni "zid", koji se doživljava i kao oživljavanje prevaziđene političke arhitekture, u vremenu koje traži više mostova i drugih veza za olakšavanje regionalnog i globalnog prometa ljudi, dobara i ideja.

Račun i kontraefekti

Šef Bele kuće je novim potezom, procenjuju analitičari, pre svega želeo da ojača konzervativnu bazu svoje vladajuće Republikanske partije, koja smatra da će projektom ograđivanja od "uljeza" odobrovoljiti mase još zastrašene od mogućnosti da se ponove teroristički napadi, poput izvedenih 11. septembra 2001. Takva mobilizacija, po proceni njegovih stratega, treba da poveća izglede republikanaca da sačuvaju dominaciju u Kongresu, na izborima zakazanim za 7. novembar, za šta im ankete daju prilično male šanse.

Međutim, znatno brže od ograde rastu njeni kontraefekti. Pablo, Huanita i ostali došljaci novog talasa, ponajviše iz Latinske Amerike, na nedavnim demonstracijama su upozorili "danas protestujemo, sutra glasamo" i nagovestili da svoje glasove neće dati političarima koji otežavaju dolazak srodnih im pečalbara. Pitanje je stoga – da li će republikanci uspeti da među "starosedeocima" skupe dovoljno glasova da nadomeste verovatno veliki gubitak podrške među Latinosima koji čine 14 odsto od 300 miliona stanovnika SAD i predstavljaju najveću manjinu po ovdašnjem razvrstavanju etničkih i rasnih skupina.

Forsiranje unutrašnjih političkih potreba je, kako to već biva, izazvalo nevolje u međunarodnim odnosima. Novoizabrani predsednik Meksika Felipe Kalderon je američko ograđivanje ocenio kao "štetan potez koji reprizira grešku podizanja Berlinskog zida" a tamošnja aktuelna vlast je najavila da će "novi zid" izneti kao problem – u UN. Još 27 latinoameričkih zemalja izrazilo je solidarnost s Meksikom i "duboku zabrinutost" zbog vašingtonske "jednostrane mere protivne duhu potrebnog razumevanja među susedima i koja škodi saradnji na zapadnoj hemisferi".

Neizvesnosti rastu i u "tehničkom" pogledu. Buš najavljuje da će insistirati da Predstavnički dom ublaži odbojnosti prema celovitijoj reformi imigracione politike, za koju se zalažu Bela kuća i Senat, pa se očekuju nova sistemska preganjanja, naročito oko pitanja – da li "ilegalce" treba proterati ili im, jednim delom, omogućiti da legalizuju svoj status.

Upozorenja rančera

Nije jasno ni kako i kada će se izgraditi ograda na predviđenoj trećini granice duge 3.360 kilometara. Novim paragrafima nisu predviđeni fondovi za takav poduhvat, koji bi, po nekim procenama, mogao da dostigne iznos od šest milijardi dolara. Izvestan procenat te sume je odobren ranije, ali niko nije siguran – za koje svrhe. Nadležne službe pominju, naime, da pored kombinacije oko pet metara visoke barijere, žičane ili betonske, treba upotrebiti i sredstva visoke tehnologije kao "nevidljivi zid".

Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da većina Amerikanaca želi da se smanji broj ilegalnih imigranata, ali ne dizanjem ograde nego povećanjem pograničnih patrola. Ujedno se pojavljuju organizacije pridošlih Meksikanaca koje nastupaju pod parolom "Nismo mi prešli granicu, nego je ona podelila nas", podsećajući da su delovi SAD nekada pripadali Meksiku, što povećava strahove od mogućnih napuknuća u "loncu za topljenje"…

Opozicija oštro kritikuje novi zakon. To je rđav izborni potez kojim se šalje lažna poruka o nacionalnoj bezbednosti – tvrdi teksaski demokratski kongresmen Silvestre Rejes.

Negodovanje se širi i među ljudima koji žive uz granicu s Meksikom. Ograda ne može da spreči ilegalce, samo će im biti potrebno nekoliko minuta više da je preskoče – prognoziraju meštani i podsećaju da su već našli način da obiđu postojeću barijeru kod San Dijega dugu oko 100 kilometara.

Teksaski šerif Tomas Erera prenosi upozorenja rančera da bi mogli da tuže državu ako im ograda "uznemiri" posede. Pa i ako im onemogući pristup toku granične Rio grande, gde su navikli da napajaju stoku i da zarađuju izdavanjem dozvola sportskim ribolovcima. Jedino bi, dodaju cinici, ograda povećala bezbednost – riba.