Доручкујете ли код Тифанија?

Холи је нежна и топла, а врцава и мангуп. Она је предивна, као што је за њу предиван и Тифани. То је место где не може да ти се деси ништа ружно. Тамо је тихо, узвишено, где су сви насмејани и љубазни. Холи би желела да живи баш на таквом месту...

Овако глумица Дубравка Мијатовић описује своју нову сценску јунакињу Холи Голајтли коју ће тумачити у представи „Доручак код Тифанија” према роману Трумана Капота, у режији Ане Радивојевић-Здравковић, на сцени земунског „Мадленијанума”. Драматизацију је урадила Милена Богавац, сценографију Коста Бунушевац, костиме Драгана Огњеновић, а музику Александра Ковач. Премијера је заказана за суботу, 26. марта у 19.30 часова на великој сцени поменуте театарске куће.

Маринко Маџгаљ тумачи Фреда, а у бројној глумачкој екипи су: Мина Лазаревић, Михаило Лађевац, Милица Јанкетић, Ненад Ћирић, Бранислав Зеремски, Србољуб Милин, Ана Симић, Марко Николић, Виолета Митровић, Зинаида Дедакин и Милутин Кандић.

Роман „Доручак код Тифанија”, објављен 1958. године, био је веома контроверзан за своје време, пре свега због поменутог лика Холи Галајтли, која се тада није могла уклопити ни у један стандардизовани модел женствености, нити у норме социјално прихватљивог понашања.

Истоимени филм из 1961. године, за који кажу да ће трајати колико и Рим, осигурао је глумици Одри Хепберн улогу звезде и иконе модног стила, а песма „Месечева река”, коју ће у новој представи куће „Мадленијанум” певати Мина Лазаревић, постала је одредница тог времена.

Зашто је овог пролећа пожелела да ради ову мелодрамску причу, скројену по мери сваке савремене жене, питали смо Ану Радивојевић-Здравковић.

– Зато што је то наслов који ми ставља осмех на лице. Проверавала сам и код својих пријатељица, пријатеља. Ефекат је исти. У овим не баш насмејаним временима потребно нам је тако нешто: да се бавимо питањима срца, да испричамо нежне и, уједно, женске приче.

Холи Голајтли, са којом су се протеклих 50 година многе девојке идентификовале је савремена жена која у себи носи богатство. Део тог богатства свака данашња жена може да препозна у себи. Много тога можемо да научимо из њеног животног искуства које није романтично, јер је у питању девојчица, сироче које је рано остало без родитеља. Наша јунакиња бива усвојена од извесне породице која, опет, није ваљано бринула о њој. Са братом почиње да лута, улази у ситан криминал, у нека аморална понашања када су у питању мушкарци – објашњава редитељка и додаје:

– Холи Голајтли непрестано трага за миром, спокојем. Зашто „Доручак код Тифанија”? Јер се Холи када дође код Тифанија осећа сигурно. Ту не може ништа лоше да јој се деси. Реч је заправо о непрестаној потрази за местом, домом где човеку не може ништа лоше да се деси. Сваки човек тражи сопствени мир, сигурност, топлину коју је јако тешко пронаћи. Представа „Доручак код Тифанија” носи поруку да суштина живљења није борба за богатством, луксузом већ је много важније пронаћи свој мир, а ми га можемо наћи у окружењу људи према којима осећамо љубав. Јер љубав нам доноси мир и сигурност, слободу, остварење сопствене личности.

Б. Г. Требјешанин