У Баварској се тражи шаран из Србије

Од нашег специјалног извештача

Минхен – За Немачку је економска криза – прошлост. О томе не сведоче само лањска 3,2 одсто раста привредне активности, већ и лагани раст запослености у приватном сектору, рекао је заменик директора Минхенског сајма занатства Клаус Плашка групи српских новинара, који су са педесетак малих привредника у организацији београдске Прокредит банке посетили ову смотру на којој се одиста имало шта видети. Србија ни ове године није имала свој штанд на тој смотри, али то је већ прича сама за себе.

Приватни сектор у Немачкој, према сведочењу нашег домаћина, платио је највећу цену светске економске кризе, али не у оној мери у којој се светски слом финансија „осветио” неким другим земљама. Велике фирме, а поготово мала привреда, посезале су, према речима Плашке, за отпуштањима радника у веома ретким приликама. У договору с државом и синдикатима прибегло се социјално одговорном решењу – скраћиване су радне недеље, али и радно време. Плате јесу биле мање, али број оних који су их примали био је готово исти. У доста бројном јавном сектору плате су још замрзнуте, али управо ових дана, како рече Плашка, синдикати осокољени охрабрујућим економским показатељима траже од државе социјални дијалог и повећање надница.

На питање, какве су перспективе српске привреде у Баварској, која је с 12 милиона становника од укупно 82 милиона житеља Немачке највећа и најуспешнија покрајина, Плашка каже да за све има места, али је до њега веома тешко доћи. Пре нас, готово деценију раније, на то тржиште стигле су све бивше социјалистичке земље које су увелико преболеле дечје транзиционе муке. Ваља се изборити за место у невероватној конкуренцији, а први услов за то је – да се дозна за нас и нашу понуду. Немци ретко иду на ноге партнерима. Они су моћна привреда довољна сама себи. Купују само оно што је боље од њиховог, зато што такву робу немају и ако су цена, квалитет, рокови, стандарди… довољно примамљиви, али најбоља улазница за њихово тржиште су сајмови који су у Немачкој право место за представљање способности и могућности једне привреде.

У разговору с нашим привредницима о томе како повећати наше испоруке у Баварску, па и у Немачку уопште, превладава реалност у оценама. Ми смо и као земља, а поготово као привреда, мали и за Баварску, а камоли за целу Немачку. Због тога се ваља определити за релативно мањи број производа с којима можемо да будемо конкурентни. Али, шта је још важно – постићи стабилност у испорукама. У Немачкој и њиховим продавницама не може се играти само једно – лето. Улазница је скупа и претпоставља дугорочност.

У Баварској је веома цењено воће и поврће, поготово сезонско, јер наши пољопривредни производи, због обиља сунчаних дана, имају лепо „лице” и укус. Интересантна су и наша вина, али, како Немци тврде, скупља су него што вреде.

Веома је, у последње време, тражена слатководна риба. Поготово шаран. Немачки купци, међутим, поред цене, квалитета и договорених рокова инсистирају на стабилним и дугорочним испорукама робе. Неће да крену у посао, уложе у развој тржишта и да за који месец својим купцима кажу – „нема више, нестало”.

Е, то нестало треба да нестане и из наших економских и пословних речника ако се жели дугорочан и добар посао с Немцима.

Слободан Костић

------------------------------

Добро, али мало

И поред свих ограничења Србија у последњој години-две постиже запажене спољнотрговинске резултате у размени с Баварском. Чак и суфицит. Вредност трговинска размена између Србије и Баварске током 2009. била је 447 милиона евра. Наш извоз је био 226,6, а увоз 220,3 милиона евра. Благ суфицит у нашу корист. Те године највише смо извозили одећу, електричну опрему, метал, храну, машине и производе од метала, а увозили смо машине, моторна возила и делове, хемијске производе, електричне апарате и производе од метала.

Наоко све као Бог, али ти резултати, поготово наш извоз, готово су симболични у односу на оно што постижу неке земље у нашој околини. Чешка је Баварској продала робе 2009. за око 7,5, Мађарска за око четири, а Словачка за око 1,8 милијарди евра.

Трговинска размена између Србије и Баварске током 2010. године, закључно са новембром 2010, вредела је око 436 милиона евра, при чему је покривеност нашег увоза била нешто већа него 2009 – 56 одсто, али захваљујући извозу робе немачких предузећа из Србије (DAD Dräxlmaier Automotive, GRAMMER AG Werk Seating Systems, LEONI AG, WackerNeuson) у Немачку.

Такав систем рада и трговине није што и директан извоз, али Кина и многе далекоисточне земље направише чудо извозом у Америку, која је своје компаније преселила у Азију где су радна снага и остали трошкови много јевтинији и нижи него у САД. Ако је то пут до успеха, зашто то не би био и пут наших чвршћих инвестиционих и других партнерских односа са немачком привредом.

------------------------------

Већи извоз, мањи увоз

Спољнотрговинска робна размена Србије са Немачком у 2010. била је поново у порасту и премашила је суму од две милијарде евра. Србија је извезла робе и услуга у вредности од 760,2 милиона евра, што је за око 21,9 одсто више него претходне године, а увезла робе за 1,3 милијарде евра, односно 5,3 процента мање у односу на 2009.