Нулти центар

Краљевчани никада нису имали поверења у власт превеликих обавеза, овлашћења и одговорности. Овде се чак памте бројни покушаји смена општинских челника и њихових најближих сарадника, баш у време када се за све питала и о свему "бринула" једна партија, са или без контроле и кочница у смислу снажне или слабе опозиције. Стога су, сматрају добри познаваоци локалних политичких прилика, бесмислена и страховања лидера о "казни" бирача за странке које пристану на поделу одговорности у највишем врху власти. Дабоме, према такозваном шестом принципу који је, током досадашњих преговора за формирање нове владе предложио Г17. Више је разлога за страх од бирачке "освете" што се преговори одуговлаче, двојним, тројним састанцима, ето и новим, мало коме сасвим јасним "нулта принципом" који су ових дана лансирале демократе.

Питали смо о томе Рашчане које би овај принцип "погодио", политичаре и мештане у овој варошици на чијим је просторима стварана српска државност, а Влада Краљевине Србије даноноћно заседала у најтежим временима за народ и државу. Неће они ни сада, веле, бити сметње формирању ни ове, проевропске владе, ни тако неопходном јачању државних институција. Прекомпоноваће се зачас локална власт, тврде тамошњи страначки лидери, ако владајућа коалиција у рашчанској скупштини иоле представља сметњу договору највиших страначких лидера о формирању нове владе.

Сви се, међутим, слажу да би тај потез, односно примена предложеног "нултог принципа" значио и непоштовање народне воље с претходних локалних избора, што би се морало компензовати јачим државним разлозима. То би били статус Косова, чланство у УН, сарадња са Хашким трибуналом, економска политика и борба против корупције и криминала, али "иако држимо до себе, нисмо знали да смо тако битни за остварење поменутих циљева", каже Бојан Миловановић за "Политику". Он је председник општине Рашка у којој је сада на власти коалиција СПС, СРС и ДСС. Није им ту важност, додаје Миловановић, "до сада нико предочио, ни из ове Коштуничине владе ни из оне премијера Ђинђића, када су овде социјалисти владали с демократама".

Како је онда, наједанпут, власт у појединим општинама, чија је уистину основна обавеза да за буџет прикупи паре и да их потроши понајвише за бољу комуналну инфраструктуру, постала тако битна за стратешка државна питања?

У то, наравно, и у Рашкој и у сличним општинама мало ко верује, чак им је комична та прича о таквој подели одговорности. Тврде да је реч о некој врсти уцене у стилу: "Ако хоћете премијера, онда ми тражимо контролу у комунама", што пре свега подразумева стриктно спровођење страначког интереса, а то би још значило и да ће тамо, где се "нулти принцип" не спроведе бити помањкања подршке нове владе за нове мостове, путеве, водовод, канализацију...

Тако би "нулти принцип" уистину био, "нулти центар", модел за још већу зависност локалних самоуправа од државних и страначких центара, односно од центара новца, моћи и одлучивања, насупрот већ годинама обећаване децентрализације власти.