Право чека на правду

Од суда не тражимо ништа више од онога што нам по праву својине припада – да нам нови, садашњи, власник "Југометала" исплати наше акције које смо стекли купујући осам одсто капитала своје фирме током 1992, а које разним марифетлуцима стечајне и друге мафије хоће да нам одузму и избришу. Као да нису постојале и као да ми за њих својевремено нисмо давали "живе" паре, каже за наш лист видно узбуђен специјални саветник тог удружења Мирко Зујић, који је, како рече, готово цео радни век провео у тој једној од највећих спољнотрговинских кућа СФРЈ.

Настављајући причу о судбини својих акција, вредних најмање, према последњим рачуницама, око 1,1 милион евра, Зујић додаје да нико нема ништа против приватизације друштвене и државне имовине. И ред је и време је да се том својинском безвлашћу стане на крај, али не по цену безакоња и отимања легално стечене имовине малих акционара. У случају "Југометала" део имовине потражују и РТБ "Бор", "Трепча", као и још нека ондашња велика предузећа.

Образлажући предисторију садашњег спора, о коме парница пред судом већ годинама траје, Зујић се враћа у 1992. и 1993, када су економске санкције и хиперинфлација бациле "Југометал" на колена. Преовладала је, сматра он, тада једино исправна процена – да се "Југометал", као акционарско друштво, припоји смедеревском САРТИД-у 1913, који је тада једини радио. Догодило се да великог повериоца, "Југометал", преузме велики дужник. Али, то је била таква економска процена и политичка одлука. Крајем јануара 1994. извршена је деноминација и ревалоризација њихових акција, као и вредност самог "Југометала" а.д., што је и републичка агенција за процену вредности капитала потврдила својим решењем исте године.

Године 1996. урађена је нова ревалоризација вредности капитала "Југометала" а.д, а самим тим и вредност акционарског капитала да би се тачно знало шта "Југометал" а. д. уноси у "брак" САРТИД-у 1913.

Средином јануара 1997. уговором са САРТИД-ом предвиђено је да у току три године тај концерн исплати акције свим  његовим акционарима. Али, једно је уговор, а друго политичка бахатост и безакоње.

– Са демократским променама октобра 2000. у САРТИД упада један од "кризних штабова" и под претњом од тадашњег директора Душка Матковића извлачи "Југометалове" некретнине из његовог окриља и у тадашњем београдском Трговинском суду, у коме је већ столовао Горан Кљајевић, региструје га као друштвено предузеће. Са преосталих 250 запослених, та велика фирма, која је, рецимо, 1985. правила више од три милијарде долара промета, почиње свој нови живот, али са избрисаним акцијама нас 750 акционара – каже наш саговорник и подсећа да све њихове тужбе за исправку пререгистрације нису помогле. Чак и тужба смедеревског САРТИД-а за поништавање регистрације "Југометала" д.п. је на незаконит начин одбачена са свим релевантним доказима иако је реч о безакоњу.

У таквом својству је "Југометал", са веома вредном имовином, посебно некретнинама у Београду, летовалиштем у Хрватској, становима по бившим југословенским републикама, продат на аукцији 24. маја 2004. по готово багателној цени од свега 400.000 евра. Управну зграду у Делиградској улици "Југометал" д.п. је продао Београдском водоводу и канализацији за пет милиона евра, иако вреди бар још толико, тврди Зујић, додајући да су неки ондашњи актери већ месецима у истражном затвору, али да та чињеница за њих, акционаре, још ништа не значи, јер суд од јануара 2001. па све до данас није нашао најкраћи пут до права и правде.