Државу не потреса губитак „Галенике”

Државу Србију не потреса много што је фармацеутска компанија „Галеника” прошле године направила губитак од чак 14 милиона евра. Ниједан државни званичник није се тим поводом огласио, нити изрекао било какав суд о томе. Став стопостотног власника предузећа оличеног у влади, сва је прилика, биће познат када се извештај о пословању буде нашао на њеној седници. Тешко је поверовати да ће власник бити много критичан. Такав није био ни према другим предузећима у свом поседу, а чије је пословање годинама у „црвеном”.

Због лошег пословања и недавне дванаестодневне блокаде рачуна не потреса се, чини се, ни Управни одбор фабрике лекова који чине представници партија на власти, јер се ни он не оглашава. Председник Управног одбора је Дејан Бацковић, иначе високи члан Социјалистичке партије Србије, а чланови су Нинослав Димитријевић, такође из СПС-а, Драган Динчић из Демократске странке, Војкан Кулић из Г17 плус и Данило Вукићевић као представник запослених у „Галеници”, за кога важи да је, такође, члан СПС-а.

Члан УО Галенике, који је желео да остане анониман, каже да у одбору није упаљена црвена лампица због лошег пословања, јер менаџмент није за то крив.

– Разлог за губитак је велика неликвидност у привреди и дугови веледрогерија према нама од чак 90 милиона евра. Ту су и курсне разлике. Сировина се набави по једној цени, а наплата лека траје месецима. На то нисмо могли да утичемо. При том, ми стално имамо на залихама робе у вредности 30 милиона евра. И друге фабрике лекова пословале су са губитком. Наши највећи конкуренти имају губитак сличан нашем, само то још није објављено. У првој години мандата новог менаџмента пословање је било позитивно – каже овај члан УО.

Он додаје да је постигнут споразум са највећим повериоцем, а то је фирма „Велефарм”, да плате дуг, а прва транша до 17,5 милиона евра требало би да буде уплаћена ових дана. Само та сума је довољна да „Галеника” четири месеца буде у плусу.

Иако је фонд за зараде, упркос губицима, повећан 14 одсто, управа компаније сматра да ни то није спорно. На подсећање да синдикати тврде да је поштована препорука владе да се плате за време кризе у државним предузећима не повећавају и да зато произлази да је фонд за плате потрошен на специјалне саветнике и слично, наш саговорник тврди да плате запослених јесу повећане. Чували су, каже, стандард запослених. Јер, раст цена је био преко десет одсто, а плате запослених су повећане 14 одсто.

– Да ли знате да је плата претходног директора „Галенике” била 10.000 евра месечно, а да је садашњег три пута мања. Накнада за место председника УО у прошлом сазиву била је 172.000 динара месечно, а да је сада умањена три пута – каже наш саговорник.

У јавности су се чуле и замерке због тога што је „Галеника” преузела лиценцу и производњу цитостатика, које је имао ивањички „Хабитфарм”, као и закуп погона те фабрике лекова. Саговорник одвраћа да тај посао није направљен с „Хабитфармом”, већ са „Велефармом” због дужничко-поверилачког односа ове веледрогерије и те фабрике лекова.

У јавности се нагађања да постоје разни интереси да фабрика лекова у државном власништву, која је некада заузимала 40 одсто тржишта, а сада свега петину, постане још „мања”. Самим тим и јевтинија у приватизацији.

– Да ли знате да се увозницима цитостатика годишње плаћа 40 милиона евра. Они за цитостатике плате само 32 одсто те цене. Значи зарада им је 25-26 милиона евра – каже овај члан УО, понављајући причу менаџмента „Галенике” да је њихова мисија производња јевтиних лекова за грађане Србије.

Они који сматрају да социјална улога државне „Галенике” не може бити изговор за лоше пословање, указују на оно што је лоше у њиховим билансима. Прича да трошкови зарада у пословним расходима учествују са 38 одсто, није добар показатељ, тврди наш саговорник. Ти издаци су, по њему, порасли свега 14 одсто.

Дугорочна резервисања и обавезе су 13,1 милијарду динара, што је скок од 57 одсто где у великој мери учествују краткорочне обавезе, вероватно услед ланца неплаћања који постоји на релацији држава – фармацеути – веледрогерије. Све то не указује на опасност да компанија неће моћи да финансира своје обавезе.

Ј. Рабреновић