Очекивали милионе, открили милијарде

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Када је, пред крај фебруара, постало очигледно да је у Савету безбедности постигнут консензус да се против Гадафијевог режима посегне за старом мером, санкцијама, у Вашингтону је већ био припремљен председнички указ којим се замрзавају либијски рачуни у америчким банкама.

После изгласавања резолуције, 27. фебруара, саопштено је да су америчке финансијске власти блокирале око 30 милијарди, своту која је половина либијског друштвеног производа. Али оно што је управо открио „Вашингтон пост”, а што у моменту ступања санкција на снагу није изнето, то је да је оволика сума либијских пара у америчким банкама била велико изненађење и за функционере Трежери департмента којима је поверено да спроведу финансијску блокаду Гадафија.

Очекивало се, наиме, да ће санкцијама бити обухваћено само око сто и нешто више милиона долара. Али у року од само 72 сата, колико је трајала припрема председничког указа број 13.566, откривено је да су либијске власти и појединци блиски режиму у америчке банке депоновали 29,7 милијарди, о чега је највећи део био само у једној банци.

У међувремену су откривени још неки рачуни, тако да је укупна сума блокираних либијски пара у Америци сада 32 милијарде. Укупне девизне резерве Триполија процењују се иначе на 110 милијарди.

Иако је у Великој Британији у међувремену замрзнуто још додатних 19 милијарди, ово значи да Гадафи још има довољно резерви готовине да плаћа најамнике у својој војсци, али с обзиром на то да је извоз нафте из земље сведен на минимум, блокада његових и рачуна његових синова могла би веома брзо да смањи његов маневарски простор.

Гадафијевим финансијама, његовим личним и оним његових синова, опширну анализу, али из другог угла, посветио је и јучерашњи „Њујорк тајмс”, који пре свега пише о механизму богаћења у врху либијског режима.

Износи се тако да су 2009. Гадафијеви блиски сарадници од глобалних нафтних компанија које су извлачиле либијску нафту изнудили да покрију рачун од 1,5 милијарди долара, што је Либија морала да плати породицама погинулих у из Триполија организованом терористичком обарању путничког авиона „Пан америкена” изнад Велике Британије.

Многе од ових компанија су америчке, а „Њујорк тајмс”, позивајући се на њихове функционере, званичнике власти и документа Стејт департмента, обелодањује и механизме којима су пре свега Гадафијеви синови и његови најближи сарадници рекетирали све оне који су желели да послују у Либији после укидања старих америчких санкција 2004. године.

Наводи се тако да је пуковник Гадафи лично одобравао све уговоре који су били већи од 200 милиона долара. Једној међународној телекомуникационој компанији која је желела да уђе у посао мобилне телефоније у Либији стављено је већ на почетку преговора до знања да локални партнер мора да јој буде Мухамед Гадафи, најстарији син либијског вође.

„Кока-кола”, која је своју фабрику тамо отворила 2005, нашла се усред жестоког окршаја два Гадафијева сина, Мухамеда и Муташима, око тога који од њих ће јој бити партнер па је, кад је у њиховој свађи као аргумент потегнуто и оружје, била принуђена да фабрику држи затвореном неколико месеци, износи се у једној дипломатској депеши.

На сличан начин је и „Катерпилар”, амерички произвођач грађевинских машина, који је 2009. био на ивици закључивања уговора за улазак на либијско тржиште, посао изгубио пошто је либијска страна инсистирала да постане партнер једној државној фирми под контролом Гадафијевих.

Друге компаније су, међутим, плаћале „уговорне бонусе” и обезбеђивале послове. „Осидентал петролеум” је тако платио милијарду долара за 30-годишњи уговор. Сличну „таксу” је намирила и корпорација „Петро Канада”, такође за 30-годишњу лиценцу за истраживање нафте.

М. Мишић