Урбана племена у глобалном селу

Фенсери, готичари, металци, шминкери, панкери, хип-хопери, емоси, рокери, репери... подужи је списак група које су се код младих формирале у зависности од тога како се облаче, коју музику слушају, коју „филозофију” заступају, који сленг користе…

Стручњаци су сагласни да је припадност тинејџера одређеној групи последица трагања за идентитетом и да са зрелијим годинама углавном нестаје, али у последње време, сматрају социолози, нема више тако јасне поделе између једних и других. Границе готово да су избрисане, а најбројнија група постали су такозвани фенсери, којих раније готово да и није било.

И док се на популарном Фејсбуку покрећу групе попут оних – где су нестали онолики рокери, металци и панкери, фенсери већ неколико година хватају замах и не посустају. Данас се сматрају једном од највећих поткултурних група младих. А срећемо их свакодневно и свуда – увек су модерно обучени, не негују свој стил, већ су спремни да га стално мењају под утицајем модних трендова.

Социологе то не чуди. Глобализација је, кажу, учинила своје. „Урбаних племена” све је мање, а глобално село их потискује.

– Последњих деценија присуствујемо нестајању граница између поткултурних група младих. Глобализација је понудила нове вредности за које сви знају, од „Мек Доналдса” до „Кока-коле”, а ту су интернет и Фејсбук. Више ништа није локално и везано само за једну средину. Данас можете видети младе из Русије, Америке, Чешке и Кине који су исто обучени, по најсавременијим модним трендовима, имају сличне фризуре. Знатно је мање екстрема него раније и они су готово потпуно потиснути на маргине друштва – сматра социолог проф. др Наталија Јовановић с нишког Филозофског факултета.

Баш због глобализације и до нас је дошао талас емоса, групе младих са уредним изгледом лица и шишкама које падају преко једног ока. Заступају став о „скрханости болом због света”, па их због суицидних тенденција прате многе контроверзне приче.

У исто време чини се да старе поткултурне групе губе на значају и посустају. Панкери с препознатљивим мартинкама, пирсингом и црном одећом готово да су у изумирању, док се металци са окаченим ланцем, рукавицама с металним детаљима, црном гардеробом и обожавањем истоименог музичког правца још не дају. Ту су и њима донекле слични готичари с белим теном и црном гардеробом. Држе се и рокери. Слушају ту врсту музике, препознатљиви по мајицама с принтовима, фармеркама и тексас јакнама, све су више потиснути на маргину друштва. А све је мање и младих међу њима.

– Уколико погледамо поткултурне групе попут репера, скинса или бајкера, видећемо да се оне не везују једино за младе, већ их има и код старијих генерација. Систем некима од њих данас у потпуности даје легитимитет. Имали смо прилику да пре неколико дана видимо да је поред руског премијера Путина седео један бајкер. Осим тога, све је мање младих у поткултурним групама и због тога што у последњих 20 или 30 година није било никаквих нових стилова који су оставили траг. Изгубиле су се и границе, па ће млади данас отићи на наступ рок-групе из некадашње Југославије, а потом и на концерт диве турбо-фолка – каже Јовановићева.

Проф. др Ратко Божовић такође сматра да се јавља проблем униформисаности код младих и да нове технологије поништавају сваку разлику.

– Дошло је до хомогенизације и све се ставља у исти тор. Чини нам се да имамо изобиље понуде и разноврсности, а заправо није тако. Нема ту разлике, већ само истоветности која се намеће кроз рекламу и друге форме утицаја. Иако нам тако не изгледа, ја данас не видим велику слободу избора. Неолиберализам, иако је у кризи, и даље преовлађује. Променио је систем вредности и потиснуо лево оријентисане поткултурне групе – сматра др Божовић.

Наши саговорници су, ипак, сагласни да су поткултурне група пожељне и да је њихова улога да дају алтернативне моделе понашања. Према њиховим речима, то је оно што су хипици у Америци радили. А то да ли је неко био репер, рокер, металац или нешто четврто обележило је део његовог живота.

– Поткултурне групе су добродошле и добро је све што омогућава да развој младих достигне индивидуалитет и да не дође до нечега што је наметнуто. Питање слободног избора, па и избора између различитих стилова је заправо групно трагање за идентитетом – каже др Божовић, док је сличног мишљења и др Наталија Јовановић. Да ли је неко фенсер, рокер, бајкер или готичар, одраз је групног идентитета који дели.

– Тачно је да су млади тим процесима најподложнији, јер дефиниција младости и јесте трагање за идентитетом у процесу социјализације. Некадашњи хипици су сада стари људи, у младости су се супротстављали потрошачком друштву, а данас многи од њих примају пензију и прихватају исти живот као и сви остали. Тешко је сада дати оцену, треба сачекати још коју деценију, али чини се да су потрошачки менталитет и глобализација, за сада, доминантни и већина младих их је прихватила – закључује наша саговорница.