Баук празних кућа

НОВИ САД – Иако многи показатељи говоре да је у овим транзиционим процесима лакше живети у селу него у граду, у појединим деловима Војводине, поготово у Банату и Шајкашкој (општине Тител, Жабаљ) уочљив је велики број празних и напуштених кућа.
У Задружном савезу Војводине недавно је обелодањен податак да у покрајини има више од 20.000 кућа у којима, из разних разлога, нико не живи. Разлог не лежи само у њиховој дотрајалости (набијаче) односно неадекватним условима за становање.
– Међу напуштеним кућама има и доста оних које су у добром стању, али их власници не одржавају и стога пропадају – каже Ђорђе Бугарин, саветник председника Задружног савеза Војводине. – Тужно је видети у појединим селима, поготово у Банату, да су празне безмало целе улице. То се нарочито односи на села уз румунску границу: Радојево, Селеуш, Нови Козјак... Тамо се куће могу купити и за 2.000 евра, али их нико неће.

Слична ситуација је и у Бачкој и појединим фрушкогорским селима. Парадоксално звучи, али нека од села која одумиру налазе се на свега тридесетак километара од Новог Сада. Највише угашених димњака има у Мошорину, Локу, Гардиновцима...

– По евиденцији имамо тачно 191 кућу у којој нико не станује – вели Весна Јанковић, секретар Месне заједнице Мошорин. – Власници или наследници кућа махом живе у Новом Саду, Тителу... Готово сви би желели куће да продају, али купаца нема иако је цена ових некретнина изузетно ниска, готово смешна.

Мошоринци су већином земљорадници, у селу има неколико продавница, али ни један индустријски погон. Како је село скрајнуто са свих путева ("слепо црево Шајкашке") предузетници не показују никакво интересовање за било какво улагање.

– Бесперспективност живота на селу и немогућност да се живи искључиво од пољопривреде отерала је људе, поготово младе, из села у град – каже Новка Мојић, покрајински секретар за демографију и популациону политику. – Баук празних кућа прогресивно се шири на многа села доприносећи да она све више старе и одумиру. То је, нажалост, реално стање војвођанског села у овом тренутку пред којим не треба затварати очи нити проблем решавати "у неким бољим временима", јер када дођу вероватно ће бити касно.

Напомињући да Покрајински секретаријат за демографију нема пројекат како да "оживи празне сеоске куће", Новка Мојић указује на програм ревитализације и оживљавање села који је, уз помоћ републичких фондова, покренуо Покрајински секретаријат за пољопривреду.

– Младим пољопривредницима, али и предузетницима који живе на селу, дају се веома повољни кредити како би развили делатност којом се баве – вели Данијел Петровић, покрајински секретар за пољопривреду. – У току ове године имали смо два конкурса која су привукла пажњу младих са села. Надамо се да ће они стимулисати производњу и допринети да отворе нова радна места како би се зауставило напуштање кућа у селима и поправила демографска структура у корист младих. Само конкретни програми усмерени на њих могу да отворе перспективу за њихов бољи живот и оживљавање војвођанског села.