Bauk praznih kuća

NOVI SAD – Iako mnogi pokazatelji govore da je u ovim tranzicionim procesima lakše živeti u selu nego u gradu, u pojedinim delovima Vojvodine, pogotovo u Banatu i Šajkaškoj (opštine Titel, Žabalj) uočljiv je veliki broj praznih i napuštenih kuća.
U Zadružnom savezu Vojvodine nedavno je obelodanjen podatak da u pokrajini ima više od 20.000 kuća u kojima, iz raznih razloga, niko ne živi. Razlog ne leži samo u njihovoj dotrajalosti (nabijače) odnosno neadekvatnim uslovima za stanovanje.
– Među napuštenim kućama ima i dosta onih koje su u dobrom stanju, ali ih vlasnici ne održavaju i stoga propadaju – kaže Đorđe Bugarin, savetnik predsednika Zadružnog saveza Vojvodine. – Tužno je videti u pojedinim selima, pogotovo u Banatu, da su prazne bezmalo cele ulice. To se naročito odnosi na sela uz rumunsku granicu: Radojevo, Seleuš, Novi Kozjak... Tamo se kuće mogu kupiti i za 2.000 evra, ali ih niko neće.

Slična situacija je i u Bačkoj i pojedinim fruškogorskim selima. Paradoksalno zvuči, ali neka od sela koja odumiru nalaze se na svega tridesetak kilometara od Novog Sada. Najviše ugašenih dimnjaka ima u Mošorinu, Loku, Gardinovcima...

– Po evidenciji imamo tačno 191 kuću u kojoj niko ne stanuje – veli Vesna Janković, sekretar Mesne zajednice Mošorin. – Vlasnici ili naslednici kuća mahom žive u Novom Sadu, Titelu... Gotovo svi bi želeli kuće da prodaju, ali kupaca nema iako je cena ovih nekretnina izuzetno niska, gotovo smešna.

Mošorinci su većinom zemljoradnici, u selu ima nekoliko prodavnica, ali ni jedan industrijski pogon. Kako je selo skrajnuto sa svih puteva ("slepo crevo Šajkaške") preduzetnici ne pokazuju nikakvo interesovanje za bilo kakvo ulaganje.

– Besperspektivnost života na selu i nemogućnost da se živi isključivo od poljoprivrede oterala je ljude, pogotovo mlade, iz sela u grad – kaže Novka Mojić, pokrajinski sekretar za demografiju i populacionu politiku. – Bauk praznih kuća progresivno se širi na mnoga sela doprinoseći da ona sve više stare i odumiru. To je, nažalost, realno stanje vojvođanskog sela u ovom trenutku pred kojim ne treba zatvarati oči niti problem rešavati "u nekim boljim vremenima", jer kada dođu verovatno će biti kasno.

Napominjući da Pokrajinski sekretarijat za demografiju nema projekat kako da "oživi prazne seoske kuće", Novka Mojić ukazuje na program revitalizacije i oživljavanje sela koji je, uz pomoć republičkih fondova, pokrenuo Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu.

– Mladim poljoprivrednicima, ali i preduzetnicima koji žive na selu, daju se veoma povoljni krediti kako bi razvili delatnost kojom se bave – veli Danijel Petrović, pokrajinski sekretar za poljoprivredu. – U toku ove godine imali smo dva konkursa koja su privukla pažnju mladih sa sela. Nadamo se da će oni stimulisati proizvodnju i doprineti da otvore nova radna mesta kako bi se zaustavilo napuštanje kuća u selima i popravila demografska struktura u korist mladih. Samo konkretni programi usmereni na njih mogu da otvore perspektivu za njihov bolji život i oživljavanje vojvođanskog sela.