За статус кандидата ЕУ доказивање до септембра

Иако су државни органи за прво тромесечје испунили Акциони план само са 70 одсто, Србија има још довољно времена да се докаже, како би у децембру добила статус кандидата за чланство у Европској унији. Практично, све до почетка септембра може Бриселу да шаље своје прилоге о испуњености приоритета из годишњег извештаја Европске комисије.

„Потпуно је реално да Србија у децембру стекне статус кандидата, јер су сви они задаци који су важни за стицање тог статуса нешто што се може урадити у року до када комисија објављује своје мишљење”, каже, за „Политику” Милица Делевић, директорка Канцеларије владе Србије за европске интеграције.

Владимир Тодорић, из Центра за нову политику, подсећа на наше обавезе према Хашком трибуналу: „Уколико будемо задовољили хашки услов добићемо статус кандидата. А уколико би се десило да задовољимо и хашки услов и да спроведемо приоритете који произилазе из годишњег извештаја Европске комисије, тада ћемо бити сигурни и за почетак преговора”, објашњава он.

Услов свих услова је, како каже он, позитиван извештај главног тужиоца Хашког трибунала Сержа Брамерца у јуну. А не постоји могућност да ЕК заобиђе негативан извештај Брамерца и да, рецимо, неко може да изврши притисак на Холандију и на друге земље које ће инсистирати на сарадњи са Хашким трибуналом.

Подсећајући да је у овом тренутку у току процес када комисија доноси одлуку да ли је земља зрела за тај статус или није зрела, Делевићева наводи да стицање тог статуса још није извесно, већ да је „једино извесно оно што треба да се уради, и на нама је да то урадимо”.

„Када смо Европској комисији представили оно што је урађено на спровођењу тог плана, они су били задовољни оним што је учињено, али истовремено су заинтересовани да виде наставак напора на неким стварима које су започете и интензивирање напора у неким стварима које предстоје. Они су нас похвалили за оно што је до сада учињено и за јасност процеса који је у потпуности, и кроз извештавање и кроз дефинисање обавеза, доступан јавности, али су рекли оно што и ми знамо, да нас чека још посла”, објашњава она.

У поменутом плану предвиђено је да највећи број обавеза буде завршен до краја јуна. С тим у вези, Делевићева указује да је механизам израде мишљења ЕК, које ће бити објављено 12. октобра, сличан изради годишњег извештаја, у којем они имају рок за слање првог доприноса, а онда имају и рок за допуне, који је, када се извештај објављује у новембру, негде половином септембра. „А, с обзиром на то да се сада извештај објављује у октобру, верујем да ће то бити на почетку септембра. Може се допунити само оно што је у великој мери у процесу, тако да је на нама да се потрудимо да ствари буду или завршене или приведене крају онда када то предвиђа рок из Акционог плана”, каже наша саговорница.

Да све зависи од Србије, нагласио је и Штефан Филе, европски комесар за проширење, уочи данашње посете Београду. Он је изјавио и да Србији у децембру можда следи кандидатура за чланство уз датум почетка преговора.

Да ће та два циља бити досегнута истовремено се надају српски званичници. Божидар Ђелић, потпредседник владе задужен за европске интеграције, пренео је, после јучерашњег разговора са Дијегом Лопесом Гаридом, државним секретаром у шпанском министарству спољних послова, да је изложио разлоге због којих је важно да Србија у децембру добије „статус кандидата, али и датум почетка преговора” и изразио задовољство што ће Србија моћи да рачуна на глас кад се буде одлучивало о кандидатури Србије.

Али речити су примери неких наших суседа. Црна Гора је у децембру прошле године добила само статус кандидата, уз седам услова за почетак преговора. Македонија је статус добила давне 2005. године и све до данас са њом нису отворени преговори због спора са Грчком око назива земље.

Тодорић је, иначе, мишљења да Србија има шансе да надокнади оно што није урадила, према Акционом плану. Али, услов је, како каже, да се, не само појача рад на испуњавању планираних приоритета, већ и начин координације у пословима европских интеграција. Рекавши да би канцеларија требало да добије „одговарајући капацитет” да овлашћења спроведе у дело, Тодорић износи мишљење и да би Србија више направила у европским интеграцијама да, попут Хрватске, има министарство за европске интеграције, јер би тиме добила институцију која има политичку тежину.

Биљана Чпајак

-------------------------------------------

Додатна питања на упитник ЕК

Уочи минулог викенда стигла су нова додатна питања на упитник Европске комисије, тако да их укупно има око 600.

Комисија је одлучила да ова питања званично не уручује, јер се у њима, у највећем броју случајева, траже додатна појашњења, објашњава Милица Делевић, од које сазнајемо и да нових питања има из области политичких критеријума.

Сва „додатна” питања биће, можда већ данас, на сајту Канцеларије за европске интеграције.