Донацији НИС-а се у зубе (не) гледа

Панчево – Панчевци чезнутљиво гледају ка суседном Вршцу, где је недавно председнику те општине уручен чек од сто хиљада долара, на име донације Фабрике лекова „Хемофарм“. То је дупло више него што је „Хемофарм“ одвојио лане на име „корпоративне одговорности према окружењу“.

Са представницима НИС-а, највеће компаније на подручју Панчева, градоначелница Весна Мартиновић потписала је пре неки дан у Новом Саду уговор о донацији. НИС ће ове године поделити 82,2 милиона динара локалним самоуправама Новог Сада, Кањиже, Новог Бечеја, Зрењанина, Кикинде и Панчева. Панчеву ће, како су представници центра Јужнобанатског региона на потписивању уговора изјавили, припасти око 16 милиона динара. Толико је добијено на име донација од НИС-а и током протекле две године.

Градоначелница Панчева је најлепшим речима захвалила, изразивши жељу да таквих донатора буде више. Каже народ „поклону се у зубе не гледа“, па тако ни овом, али као и сваки јавни догађај, ни овај није остао без коментара Панчеваца. Градски угледници, наравно, не желе да коментаришу НИС-ову донацију, сваку сматрају добродошлом осиромашеном буџету. Полугласно се, ипак, могу чути примедбе на начин расподеле 82,2 милиона динара овогодишњих донација.

Од шест градова којима ће НИС ове године новчано помоћи и у којима су нека постројења компаније, нема сумње да је највећи производни погон и најпрофитабилнији у Панчеву. Ван сваке дискусије је и да Панчево од шест донираних градова има највеће еколошке проблеме. У Панчеву се стога и родила она крилатица „Нама загађење, другоме профит“. Ако је тако, а тешко да би се могло порећи, најдобронамерније речено, мало је чудно да се донација Нафтне индустрије Србије дели на безмало равне части.

Оне којима се чини да је суд Панчеваца претврд ваља подсетити да су се навршиле две године како су одборници Скупштине града једногласно упутили Влади Србије захтев да се овом граду додели део новца добијен продајом НИС-а. У првој варијанти Панчевци су тражили 30 одсто, да би на крају било прихваћено да се тражи „сразмерно вредности Рафинерије Панчево у укупном капиталу НИС-а“. Имали су Панчевци, нарочито када је то у предизборним кампањама другима било потребно, за такве ставове подршку и виђених српских политичара. Крајем 2006. у Панчеву, Млађан Динкић је, говорећи о приватизацији НИС-а, рекао да би Панчеву требало дати 40 одсто од добијене суме, како би трајно решило еколошке проблеме.

Годину дана пошто је Влади упућена „Одлука о заштити интереса града“, марта 2010. стигао је одговор који би сажето могао бити сведен на то да Панчево има право да тражи и добије паре, ако Покрајина, која је добила највећи део колача од приватизације НИС-а, пристане да се дела новца одрекне. Један већник огласио се потом ставом да Панчево са моралног и политичког гледишта има право да тражи део добијен продајом НИС-а, али са правног становишта не. Потом се све утишало.

Да ли се и донацијама НИС-а опет према Панчеву чини неправда, питају се ових дана у овом граду. Вероватно да, но, како би лепо васпитани људи рекли, док се дародавац тога не сети, донацијама НИС-а у зубе се не гледа.

Миодраг Шашић