Тинејџер освојио свет

Петар Марић, шеснаестогодишњак, светски је јуниорски шампион у свирању класичне хармонике, момак који је на Светском купу одржаном од 18. до 22. октобра у Аскеру, надомак Осла, вештином засенио старије од себе, а од публике измамио сузе и смех. Оштра конкуренција на најзначајнијем светском такмичењу у свирању хармонике, 59. по реду, и чињеница да је Петар био најмлађи од учесника, учинила је да он и његов професор пре такмичења поставе скромнији циљ од онога који су остварили – само пролазак у другу етапу. Марић не само да је прошао у другу рунду, већ је у првој, свирајући "Фугу" Јохана Себастијана Баха и Анђелисову композицију писану посебно за хармонику, стекао толику наклоност десточланог жирија да га конкуренти нису могли достићи.
– Када свирам пред пуном салом заборављам на све, искључим се, мислим само на музику, осећам је и дозвољавам емоцијама да ме преплаве. Понекад се растужим, осетим сузе у очима, некада ме обузме неописива радост, усхићење које преносим на слушаоце. Када завршим последњи тон препуштам се стварности и аплаузу, публика то осећа – објашњава Марић зашто људи који га слушају нису равнодушни.

Ово је његово шеснаесто признање за девет година колико је посвећен музици, а у последње три освајао је само прва места. Финансијску помоћ добијао је од Министарства финансија, Градског секретаријата за културу и Општине Стари град, али су највећи терет, ипак, поднели његови родитељи.

– Представаљао сам нашу земљу и у Јужној Кореји, а тренуци које сам провео у тој далекој земљи остаће ми заувек у сећању. Хармоника и њен звук били су непознати Јужнокорејцима, али је наш наступ снажно утицао на њих, па су позорницу, на којој сам наступио са својим колегама, назвали "Белгрејд стејџ" или "Београдска позорница" – каже млади Марић.

Петар, ученик музичке школе Војислав Вучковић, инсистира на разлици између класичне и народне музике за хармонику.

– Изводити класичну музику на хармоници је неупоредиво теже, јер је народна музика једнострана и у њој једна рука прати другу, док је у "класици" потребно свирати потпуно различите и одвојене ствари левом и десном руком.

У Србији је, ипак, прва асоцијација на хармонику – народна музика. Недавно је Петров отац посетио председника једне београдске општине како би га обавестио о Марићевом успеху у Норвешкој. Хармоника која се за младог уметника прави у Италији вреди 17 хиљада евра, а мајстор који је израђује је спустио цену на десет хиљада, јер му је част да на његовом инструменту свира светски шампион. Господин председник је био другачијег мишљења и он је Петровом оцу, на питање могу ли рачунати на извесну финансијску помоћ при куповини врхунског инструмента, одговорио како не могу, јер није чуо за хармоникаша Петра, већ само за Бата Канду.