Музика спаја, политика дели

Независно од тога у ког бога верују и које им је боје кожа, електронска денс музика људе окупља на позитиван начин и зато може да буде политичко и дипломатско оруђе, каже Пол ван Дајк (39), немачки ди-џеј и продуцент, који 2. априла први пут наступа у Београду у Белекспо центру.

Рођен је и одрастао иза гвоздене завесе. Када је Берлински зид пао, преселио се у западни део града, почео да свира у најпопуларнијим техно клубовима и за неколико година стекао светску славу. Издао је шест студијских албума и два пута био први на листи британског магазина „Ди-џеј“, 2005. и 2006.

Познат је и по политичком и хуманитарном ангажману. Јавно је говорио против рата у Ираку и Авганистану и једини је неамериканац који је учествовао у кампањи „Rock The Vote“, смишљеној да анимира младе у САД да гласају.

Такође је један од најзапосленијих ди-џејева. У Београд долази из Скопља, а до краја априла наступаће у Канади, САД и Бразилу – на три континента за мање од месец дана.

Шта је са најављеним новим албумом „Еволушн“? Кад излази и какав звук доноси?

Излази крајем лета. Упоредо с њим радим велику турнеју по целом свету. Звук је даљи логичан напредак у односу на моју досадашњу музику.

Важите за пионира транс музике, али не волите да се ваша музика описује као транс. Зашто?

Не смета ми када људи за моју музику кажу да је транс, али она то заправо није. То је електронска музика, јер кад слушате оно што продуцирам и изводим на наступима, то је комбинација најразличитијих елемената електронске музике. Нешто људи зову техно, нешто хаус, нешто транс и сви имају различите дефиниције где престаје једно, а почиње друго.

Познати сте по снажним политичким ставовима. Верујете да електронска денс музика може да буде политичко и дипломатско оруђе. На који начин?

Свирао сам у Израелу и у Либану. Имам пријатеље у Тел Авиву и Бејруту. Они обично не би имали прилике да се сретну. Из Тел Авива не можете путовати у Бејрут ни обрнуто. Тамо је политички статус кво. Али срели су се на Ибици. Ова музика их је спојила. Сви смо људска бића. Неко живи на северу, неко на југу, али сви желимо да живимо здравим животом, да нам се деца образују, да влада мир.

Добро су вам познати проблеми с којима се суочава свет. Да ли знате нешто о политичкој и социјалној ситуацији у Србији?

Не много. Али генерално знам за проблеме који су проистекли из распада Југославије и последњих ратова.

А познајете ли клупску сцену и наше ди-џејеве?

Слушао сам доста о електронској музичкој сцени у Србији. Сви су ми рекли да су људи који воле електронску музику у вашој земљи веома отвореног срца, да с узбуђењем чекају да чују нову музику, не само велике хитове са радија, а то је баш публика пред каквом волим да наступам.

Направили сте нумеру „The Other Side” као одговор на катастрофални цунами који је 2004. погодио Азију. Да ли нешто слично имате на уму после трагедије у Јапану?

Већ сам урадио нешто на сасвим личном нивоу. Уплатио сам новац на рачун који је за ту сврху отворио немачки Црвени крст. Будно пратимо шта се тамо дешава. У Јапану имамо много фанова и у сталном смо контакту преко Фејсбука. Требало би заправо да отпутујем у Јапан за пет-шест недеља. Још нисам сигуран да ли треба да идем. Није у реду правити журку тамо где је толико људи страдало. А опет, стиже нам много мејлова. Људи кажу: „Молимо вас, дођите, желимо да се вратимо у нормалу, да доживимо нешто позитивно“. Будно пратимо ситуацију и сигуран сам да ћемо на крају донети праву одлуку, најбољу за јапански народ.

Ј. Каваја