Касни отварање Народне библиотеке

Народна библиотека Србије неће бити отворена за читаоце 6. априла, како је било најављено, поред осталог, и због кашњења уплате новца Министарства за национални инвестициони план, за коначни завршетак друге фазе обнове комплетне унутрашњости зграде.

Ипак, шестоаприлско страдање у бомбардовању старог здања Народне библиотеке на Косанчићевом венцу, у Другом светском рату, биће ове године обележено враћањем близу осам стотина књига Геце Кона у НБС, и посетом Урлиха Јохана Шнајдера, директора Лајпцишке универзитетске библиотеке.

– Први пут после седамдесет година, књиге које су биле изгубљене за Србију, сада ће јој бити враћене. Урлих Јохан Шнајдер биће први Немац који ће на Косанчићевом венцу бити присутан управо 6. априла, када се сећамо старе Народне библиотеке страдале у бомбардовању Београда – каже за наш лист Сретен Угричић, управник НБС.

Према Угричићевим речима, реновирање Народне библиотеке Србије сасвим је при крају, и отварање неће бити знатно продужено, јер је завршетак радова предвиђен за 15. мај. Затим, уследиће неопходно тестирање свих система инфраструктуре, и прибављање употребних дозвола.

– По најновијим информацијама извођач радова у овој завршној фази „Неимар плус” до краја ове недеље поднеће захтев за дефинитивни завршетак радова и тражиће да тај рок буде померен на 15. мај. Тога дана сви предвиђени радови биће окончани и извођач ће изаћи из библиотеке. Од тог тренутка датум отварања читаоница за кориснике зависиће једино од добијања употребних дозвола, техничке примопредаје, противпожарне сагласности, и другог, што је све важно због безбедности објекта и будућих корисника – објашњава Сретен Угричић.

Према речима нашег саговорника, реновирање је продужено и због тога што је извођач још од 29. октобра обављао радове друге фазе, а да му аванс није био уплаћен.

– Упркос томе, фирма „Неимар плус” почела је ради, како не бисмо губили време, иако према уговору није била обавезна да тако учини. Прва два месеца, дакле, радови су текли без икаквих уплата. Први новац је стигао тек 31. децембра. Међутим, посао није могао да буде организован пуним капацитетом, због тога што извођач није могао од сопствених средстава да финансира раднике и опрему. То је један од разлога овог кашњења – додао је Угричић, помињући и неке техничке потешкоће које прате сваки већи посао реновирања:

– Питање лифта, на пример, морало је накнадно да буде решено, због прилагођавања посетиоцима са посебним потребама.

Од почетка, пројекат реконструкције шест хиљада метара квадратних ентеријера Народне библиотеке, са изградњом пратећих инсталација и инфраструктуре, финансиран је од новчаних средстава Министарства за национални инвестициони план, уговорне стране су Министарство културе и Народна библиотека Србије. Извођачи су, у првој фази „ПМЦ инжењеринг”, а у другој „Неимар плус”, како још објашњава наш саговорник. Укупна вредност радова прве фазе износила је близу 220 милиона динара, а друге близу 180 милиона. Највећи део тог износа Министарство за НИП обезбедило је од кредита Европске инвестиционе банке, док је Народна библиотека, као суинвеститор, обезбедила близу три милиона динара. Сада су при крају набавке нових столова и столица, компјутерске опреме за читаонице, оне специјалне – мултимедијалне, као и оне за слепе и слабовиде.

– Први пут у Србији, читаоница за слепе и слабовиде омогућиће читање свих врста грађе, путем Брајевог писма, и путем опреме која конвертује књиге из електронске форме у звук – истакао је Угричић.

Народна библиотека затворена је за кориснике три и по године, иако се чини да је ово време много дуже. Утисак је такав увек када је недоступна и када недостаје институција од националног значаја.

М. Вулићевић