Бразил одвраћа Лисабон од ММФ-а

Финансијски урушена Португалија, која је по берзама на корак од прихватања спасилачког двојца ЕУ–ММФ, нашла је могућег избавитеља у облику своје некадашње колоније – Бразила!

„Бразил разматра да Португалији уз одређене гаранције понуди финансијску помоћ, откупи део њеног државног дуга, и део наших новчаних потраживања од Лисабона“, изјавила је јуче Дилма Русеф, председница Бразила, осме економске силе света.

Госпођа Русеф и бивши председник Бразила Ињацио Лула да Силва стигли су у званичну посету Лисабону у уторак, истог дана када је међународна агенција „Стандард енд пурс” (СП) срозала кредитни рејтинг Португалије на само један степен изнад „инвестиционог отпада” („БББ минус”).

Додатно обарајући рејтинг Португалије, СП је у уторак проценио да је страна финансијска помоћ Лисабону готово „неизбежна”.

Навођење Португалије – земље са 11 одсто незапослених (22 одсто међу младима између 15 и 24 године) – ка споља наметнутој рунди реформи изазвало је оштар коментар Луле да Силве.

„Где год је ушао да помогне, ММФ је изазвао више проблема него користи. Португалија треба свакако да одбије ту ’помоћ’ јер она значи сапињање привредног раста. ММФ неће данас помоћи Португалији, као што ни Бразилу својевремено није помогао. Бразил ће помоћи Португалији“, наговестио је бивши лидер економски најјаче латиноамеричке државе која је 1832. стекла независност од Лисабона.

Председник португалске владе у оставци Жозе Сократеш поновио је ове седмице да Лисабону „не пада на памет” да тражи страну помоћ, упркос притиску међународних финансијских тржишта и званичника еврозоне.

Португалија у априлу и јуну треба да подмири око девет милијарди евра обавеза према страним повериоцима.

Кредитне агенције сматрају да ће Португалија можда бити у стању да без спољне помоћи отплати априлску рату од четири милијарде евра потраживања, али не и ону јунску од око пет милијарди евра.

Ова процена већ је изазвала панику међу португалским повериоцима. Да би купили португалске десетогодишње обвезнице, инвеститори су јуче тражили рекордно висок принос од чак 8,18 одсто.

Европска комисија и ММФ већ су у одвојеним реакцијама критиковали најновије оцене међународних агенција .

„Ствара се паника на берзама. Читаво финансијско тржиште еврозоне је под притиском због пажње коју кредитне агенције посвећују малој групи земаља попут Грчке, Исланда, Ирске, Португалије и Шпаније”, упозорио је ММФ.

Европска комисија је чак јавно посумњала у методе оцењивања кредитних агенција и тајминг њихових објава.