Свако пето дете ванбрачно

Свака пета жена у Србији рађа дете ван брака.

Извучен из контекста последњег пописа становништва Србије, овај податак би свакако представљао алфу и омегу феминистичке доктрине, али чињеница да двадесет одсто жена у нашој земљи на порођај одлази без бурме свакако захтева подробнију социо-психолошку анализу.

Да ли овај податак треба тумачити у светлу тезе да су ветрови транзиције који снажно шибају овом парцелом Балканског полуострва "одували" мушкарце који су мотивисани да се храбро ухвате у коштац с непроспаваним ноћима, мењањем пелена, сузама и малим богињама свог детета, школским задацима, изазовима пубертета или је свака пета жена дошла до закључка да је патријархат, као институционализовани образац мушке доминације – антрополошка грешка и значајан извор криза код припадница лепшег пола?

Психолог и психотерапеут Мирјана Стефановић не нагиње феминистичкој интерпретацији ове чињенице. Бар не кад је наша земља у питању. Мала је вероватноћа да Србију, која је више од једне деценије измештена из дефиниције нормалног живота, тако снажно запљускују таласи еманципације да свако пето новорођенче носи мамино презиме, размишља наша саговорница и додаје да је њена струка ипак лимитира на психолошку интерпретацију овог податка.

"Одлука мајке да сама подиже дете је њено основно људско право. Међутим, ја као психолог морам да нагласим да је на микропсихолошком плану за рано детињство изузетно важно присуство маме и тате у емотивној близини детета. И док је у првих годину дана дете у блиском емотивном односу с мајком, после тог периода психолошке симбиозе мајке и чеда, на позорницу детињства треба да ступи отац. Присуство родитеља супротног пола неопходно је, између осталог, и због изузетно сложеног процеса идентификације и процеса формирања полног идентитета, који је за нијансу компликованији код мушког детета", објашњава Мирјана Стефановић.

Међутим, како се живот не одвија по психолошким законитостима и како се у детињство умећу и смрт, и развод, и отац који је "на службеном путу", велики психолошки значај за дете има чињеница како ће мама интерпретирати татино одсуство.

"На психолошки развој детета веома утиче мамин одговор на питање – где је тата и зашто он није ту. Ако дете добије позитивну психолошку ’причу’ о одсутном оцу, захваљујући којој ће оно успети да развије одговарајуће психолошке фантазије и бити у прилици да се идентификује са њим, недостатак оца у психолошкој близини не мора имати повређујући утицај на дечју психу. Међутим, ако се о одсутном оцу говори у негативном контексту, онда та прича може имати негативан утицај на дечаков однос према себи и према мушком роду, а нарочито на фантазије једне девојчице о супротном полу и њену каснију перцепцију мушкараца", објашњава овај психолог.

Наша саговорница истиче да у ситуацији одсутног оца било која мушка фигура из породице или школе може бити добра фигура за идентификацију – некад то може бити стриц, деда или – омиљени професор фискултуре. Међутим, психолошко одрастање деце у патријархалној култури додатно компликује значајна осуда околине. Жена која носи и рађа ванбрачно дете врло често је "разапета" на социјални крст срама – прво од своје породице, а потом и у својој професионалној и социјалној околини. А мајка која доживљава разне непријатности, која је повређена, осујећена и депресивна, није у стању да прати потребе свог детета.

"Психолози често кажу да је отац у првој години живота психолошки мање важан родитељ, али тај отац има велики значај за маму. Наиме, његова улога је да воли маму и да јој обезбеди психолошки мир и стабилност, да је обаспе љубављу коју ће она да емитује на дете. Без те љубави она остаје депресивна и узнемирена. Неке маме се са тим временом изборе, а неке не. Следећа психолошка странпутица деце рођене ван брака обично је њихов полазак у вртић или школу, у којој друга деца почињу да постављају питања – где ти је тата, на које мама треба да има спремљен одговор. А одговор на то питање зависи од тога како је мама психолошки ’обрадила’ татино одсуство", каже Мирјана Стефановић.

Да ли је одсуство оца психолошки "фаталније" за дечака или за девојчицу?