Уторак, 07.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Тадић, Косорова и Пахор данас у Смедереву

Тадић, Косорова и Пахор данас у Смедереву
Борут Пахор, Јадранка Косор и Борис Тадић у Птују 2010. Фото Танјуг

Поштујући договор који су постигли тачно пре годину дана председник Србије Борис Тадић, хрватска премијерка Јадранка Косор и словеначки премијер Борут Пахор одржаће данас други састанак „личне трилатерале”. Први пут је овакав тројни скуп одржан у марту прошле године у Птују и тада су се троје високих званичника договорили да њихови састанци постану редовни, све док се они налазе на тим функцијама.

Иако је овај сусрет, као и онај у Птују, неформалне природе, теме о којима ће разговарати, у амбијенту Обреновићевог летњиковца „Златни брег” у Смедереву, неће бити нимало „лаке”. Како за „Политику” кажу у Тадићевом кабинету на дневном реду ће бити и економска и политичка питања. Разговараће се о граничном спору Србије и Хрватске, а, према нашим сазнањима, две земље требало би данас да саопште могуће решење за Шаренградску аду. На столу ће бити и теме попут успостављања механизама за процесуирање ратних злочина, европске интеграције западног Балкана (биће поновљена српска подршка Хрватској за пуноправно чланство и хрватска подршка Србији за кандидатуру). Наставиће се разговор и о донаторској конференцији која би требало да буде одржана до краја године у Београду и на којој ће бити основан међународни хуманитарни фонд за стамбено збрињавање српских избеглица из Хрватске, а разговараће се и о заједничком изласку три земље на трећа тржишта.

Хрватска премијерка из Смедерева долази у Београд што ће бити њена прва посета главном граду Србије. Овде ће јој домаћин бити колега Мирко Цветковић, а у плану је и разговор у хрватској амбасади са представницима хрватске мањине у Србији.

Према писању хрватске штампе, сурет „тројке” требало је да буде одржан крајем фебруара, али је на молбу Косорове одложен због „случаја Пурде” који је узнемирио духове у Хрватској. Да не би више долазило до оваквих ситуација које успоравају нормализацију односа Београда и Загреба, како пише загребачки „Вечерњи лист” у Смедереву ће се разговарати и о ревидирању оптужница.

Трилатерала се, према мишљењу аналитичара, уклапа у жељу Словеније да је у Бриселу схвате као везу између Балкана и Европске уније. То јој до сада није увек полазило за руком. Подсетимо у марту прошле године пропао је покушај Словеније да за исти сто доведу Србију и Приштину. Београд се није одазвао овом скупу јер није прихваћен његов захтев да присуство косовске делегације буде у складу са Резолуцијом 1244, односно да наступи као Унмик-Косово. Овакви сусрети одговарају и премијерки Косор јер јој помажу да се поред врло агилног председника Иве Јосиповића докаже као политичарка која такође има неку улогу у региону.

Прошлогодишњи сусрет у Птују није имао неки посебан резултат, али се од овог смедеревског сусрета много више очекује. „Тројка” ће се следећи пут срести у Хрватској, највероватније у Дубровнику. Јер, како је речено у Тадићевом кабинету, договор је да због неформалности састанка они никада не буду одржавани у главним градовима.

Ј. Церовина

---------------------------------------------

Избегличка удружења уручују петицију

Представници избегличких удружења и завичајних клубова Срба из Хрватске предаће данас хрватском амбасадору у Београду Жељку Купрешаку петицију и писмо за председника Хрватске Иву Јосиповића и премијерку Јадранку Косор. Они предлажу да хрватски Сабор усвоји Декларацију о поштовању људских права избеглих и прогнаних Срба из Хрватске и грађана који су оштећени у својим имовинским и другим правима у Хрватској. У писмима се тражи да председник Хрватске и хрватска влада пронађу свеобухватно, правично и трајно решење за бројне проблеме са којим се суочава више од 400.000 прогнаних Срба из Хрватске. Они наглашавају да ова петиција и писма нису уперена против Хрватске већ да су у интересу обе земље.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.