Инспектори нису обавештени

Неколико дана после обелодањивања обавештења Европске комисије која је забранила 22 хемијске супстанце које се користе у производњи боја за косу и то пре свега због резултата научних студија које говоре да дуготрајна употреба боја за косу може изазвати канцер, надлежни у Србији могу да се договоре чији је посао провера хемијских супстанци за бојење косе.
Писмо Европске комисије које је стигло на адресу Националне организације потрошача Србије садржи и препоруку да надлежне службе крену у инспекцију, али на том месту административни путеви и надлежности почињу да се преплићу, а "случај фарби за косу" као да се пребацује  из министарства трговине у министарство науке или министарство здравља.

Нема одговора на питање – да ли су фарбе које се продају на нашем тржишту канцерогене и чија је инспекција надлежна да проверава садржај туба које се продају на полицама наших парфимерија.

Милић Марковић, председник управног одбора Националне организације потрошача Србије, каже да је на адресу ове асоцијације стигло писмо Европске комисије у којем се истиче да су дугогодишње медицинске студије потврдиле везу између штетних супстанци које садрже фарбе за косу и појаве карцинома. Он тврди да су одмах контактирали са Министарством здравља и да су од надлежних служби добили уверавање да ће њихови инспектори кренути у инспекцију и да ће испитати да ли фарбе за косу, које се продају на полицама наших парфимерија, имају канцерогене састојке.

Александра Макај, помоћник министра здравља за сектор санитарног надзора, одговара да на адресу Министарства здравља није стигло упозорење Европске комисије. Она, међутим, објашњава да у Министарству здравља постоји Правилник о условима у погледу здравствене исправности предмета опште употребе који се могу стављати у промет – у који спадају и фарбе, кармини, лакови за нокте и остала козметичка средства која садрже боју и да у оквиру тог правилника постоји листа дозвољених боја којима се могу бојити козметичка средства.

Први папир

"Први папир који се прилаже при увозу из било које земље је доказ о здравственој исправности производа, а из сваког контингента производа који стижу у нашу земљу узима се одређен број производа и шаље на анализу у овлашћене здравствене лабораторије. Ми смо овог месеца извршили анализу 68 фарби за косу и ниједна од њих није имала ниједан здравствено проблематичан састојак. Ми ћемо свакако  контактирати са надлежним службама у Европској комисији и од њих затражити детаљно објашњење о свим проблематичним састојцима који су пронађени у бојама за косу Европске уније а потом ћемо спровести детаљну инспекцију и утврдити да ли се ови састојци налазе у фарбама које се увозе у нашу земљу", уверава нас др Александра Макај.

Њене колеге у Министарству здравља објашњавају да је надлежност за хемијске супстанце после распада савезне владе пренета на Министарство за науку, али додају и да у Министарству здравља размишљају да до краја године јавности предоче нацрт закона о козметици, којим би се неке ствари на овом пољу боље регулисале. Међутим, у Министарству науке и технологије одговарају да се фарбе за косу налазе на списку материја које су за општу употребу и које су доступне широким народним масама и да због тога квалитет фарби треба и даље да контролише Министарство здравља. 

У међувремену, лекари на чију смо адресу послали питање – да ли фарбе за косу могу да узрокују карцином мокраћне бешике одговарају – потврдно. Др Саша Мажибрада, уролог са одељења урологије КБЦ "Земун", потврђује да се карцином мокраћне бешике у процентуално већем броју јавља код особа које раде у фабрикама анилинских боја.

Осам фарбања годишње

Међутим, он додаје да овај карцином није толико заступљен у популацији колико се може очекивати ако се има на уму статистика да  преко 60 одсто жена на планети користи фарбу за косу и да је трећина бринета на планети заувек променила свој визуелни идентитет у фризерским салонима широм света. У извештају Европске уније такође се наводи да свака друга жена на свету фарба косу између шест и осам пута годишње, а да услуге фризера користи између пет и десет одсто припадника снажнијег пола, из чега би требало да произађе много већа стопа оболевања од карцинома мокраћне бешике.

"У општој популацији карцином мокраћне бешике није толико чест и он се не налази у врху листе најчешћих карцинома. Другим речима, он је знатно мање заступљен у односу на карцином плућа, карцином дебелог црева и карцином простате. Полна занимљивост која је повезана за овај злоћудни тумор гласи да је он чешћи код мушкараца него код жена, што донекле доводи у сумњу повезаност карцинома мокраћне бешике са фарбама за косу, коју знатно чешће користе жене. Међутим, мора се имати на уму да у настанку готово сваког карцинома најчешће учествује више фактора, сем у случају постојања јасне наследне линије", закључује др Саша Мажибрада.