Inspektori nisu obavešteni

Nekoliko dana posle obelodanjivanja obaveštenja Evropske komisije koja je zabranila 22 hemijske supstance koje se koriste u proizvodnji boja za kosu i to pre svega zbog rezultata naučnih studija koje govore da dugotrajna upotreba boja za kosu može izazvati kancer, nadležni u Srbiji mogu da se dogovore čiji je posao provera hemijskih supstanci za bojenje kose.
Pismo Evropske komisije koje je stiglo na adresu Nacionalne organizacije potrošača Srbije sadrži i preporuku da nadležne službe krenu u inspekciju, ali na tom mestu administrativni putevi i nadležnosti počinju da se prepliću, a "slučaj farbi za kosu" kao da se prebacuje  iz ministarstva trgovine u ministarstvo nauke ili ministarstvo zdravlja.

Nema odgovora na pitanje – da li su farbe koje se prodaju na našem tržištu kancerogene i čija je inspekcija nadležna da proverava sadržaj tuba koje se prodaju na policama naših parfimerija.

Milić Marković, predsednik upravnog odbora Nacionalne organizacije potrošača Srbije, kaže da je na adresu ove asocijacije stiglo pismo Evropske komisije u kojem se ističe da su dugogodišnje medicinske studije potvrdile vezu između štetnih supstanci koje sadrže farbe za kosu i pojave karcinoma. On tvrdi da su odmah kontaktirali sa Ministarstvom zdravlja i da su od nadležnih službi dobili uveravanje da će njihovi inspektori krenuti u inspekciju i da će ispitati da li farbe za kosu, koje se prodaju na policama naših parfimerija, imaju kancerogene sastojke.

Aleksandra Makaj, pomoćnik ministra zdravlja za sektor sanitarnog nadzora, odgovara da na adresu Ministarstva zdravlja nije stiglo upozorenje Evropske komisije. Ona, međutim, objašnjava da u Ministarstvu zdravlja postoji Pravilnik o uslovima u pogledu zdravstvene ispravnosti predmeta opšte upotrebe koji se mogu stavljati u promet – u koji spadaju i farbe, karmini, lakovi za nokte i ostala kozmetička sredstva koja sadrže boju i da u okviru tog pravilnika postoji lista dozvoljenih boja kojima se mogu bojiti kozmetička sredstva.

Prvi papir

"Prvi papir koji se prilaže pri uvozu iz bilo koje zemlje je dokaz o zdravstvenoj ispravnosti proizvoda, a iz svakog kontingenta proizvoda koji stižu u našu zemlju uzima se određen broj proizvoda i šalje na analizu u ovlašćene zdravstvene laboratorije. Mi smo ovog meseca izvršili analizu 68 farbi za kosu i nijedna od njih nije imala nijedan zdravstveno problematičan sastojak. Mi ćemo svakako  kontaktirati sa nadležnim službama u Evropskoj komisiji i od njih zatražiti detaljno objašnjenje o svim problematičnim sastojcima koji su pronađeni u bojama za kosu Evropske unije a potom ćemo sprovesti detaljnu inspekciju i utvrditi da li se ovi sastojci nalaze u farbama koje se uvoze u našu zemlju", uverava nas dr Aleksandra Makaj.

Njene kolege u Ministarstvu zdravlja objašnjavaju da je nadležnost za hemijske supstance posle raspada savezne vlade preneta na Ministarstvo za nauku, ali dodaju i da u Ministarstvu zdravlja razmišljaju da do kraja godine javnosti predoče nacrt zakona o kozmetici, kojim bi se neke stvari na ovom polju bolje regulisale. Međutim, u Ministarstvu nauke i tehnologije odgovaraju da se farbe za kosu nalaze na spisku materija koje su za opštu upotrebu i koje su dostupne širokim narodnim masama i da zbog toga kvalitet farbi treba i dalje da kontroliše Ministarstvo zdravlja. 

U međuvremenu, lekari na čiju smo adresu poslali pitanje – da li farbe za kosu mogu da uzrokuju karcinom mokraćne bešike odgovaraju – potvrdno. Dr Saša Mažibrada, urolog sa odeljenja urologije KBC "Zemun", potvrđuje da se karcinom mokraćne bešike u procentualno većem broju javlja kod osoba koje rade u fabrikama anilinskih boja.

Osam farbanja godišnje

Međutim, on dodaje da ovaj karcinom nije toliko zastupljen u populaciji koliko se može očekivati ako se ima na umu statistika da  preko 60 odsto žena na planeti koristi farbu za kosu i da je trećina brineta na planeti zauvek promenila svoj vizuelni identitet u frizerskim salonima širom sveta. U izveštaju Evropske unije takođe se navodi da svaka druga žena na svetu farba kosu između šest i osam puta godišnje, a da usluge frizera koristi između pet i deset odsto pripadnika snažnijeg pola, iz čega bi trebalo da proizađe mnogo veća stopa obolevanja od karcinoma mokraćne bešike.

"U opštoj populaciji karcinom mokraćne bešike nije toliko čest i on se ne nalazi u vrhu liste najčešćih karcinoma. Drugim rečima, on je znatno manje zastupljen u odnosu na karcinom pluća, karcinom debelog creva i karcinom prostate. Polna zanimljivost koja je povezana za ovaj zloćudni tumor glasi da je on češći kod muškaraca nego kod žena, što donekle dovodi u sumnju povezanost karcinoma mokraćne bešike sa farbama za kosu, koju znatno češće koriste žene. Međutim, mora se imati na umu da u nastanku gotovo svakog karcinoma najčešće učestvuje više faktora, sem u slučaju postojanja jasne nasledne linije", zaključuje dr Saša Mažibrada.