На пут у Јапан с дозиметром

Опасности од радијације по здравље људи у Србији нема, иако су радиоактивне честице,настале у хаварији нуклеарне електране „Фукушима” протекле недеље, из Јапана стигле до наше земље.

Истовремено, лекари Института за медицину рада и радиолошку заштиту „Др Драгомир Карајовић” договорили су се с Министарством здравља да се њихови стручњаци додатно ангажују ради адекватног дочекивања потенцијалних путника из Јапана који долазе у Србију преко других европских престоница. Професор др Александар Миловановић, директор овог института, каже да се грађанима не саветује да путују у Јапан, а да они, уколико неко мора због пословних обавеза да иде у ову земљу, могу да им дају да понесу са собом „дозиметар”, који сакупља дозе зрачења, а који би им после повратка у Србију вратили како би лекари могли да очитају резултате.

– Грађани не треба да се плаше радиоактивног зрачења из Јапана, а уколико би до тога дошло, држава би преузела кораке да заштити становништво. Јапан је више од 10.000 километара удаљен од нас, а тренутно ветрови дувају према истоку – Пацифику, Америци и Аустралији. Ако би се приметило повећано озрачење хране, наши стручњаци би одмах то објавили, јер имамо девет пунктова у Београду на којима се прати радиоактивност у аеросолу, ваздуху, води и млеку, а прати се стање и у другим крајевима земље – истакао је др Миловановић.

Уколико би надлежни органи објавили да постоји опасност од радиоактивности намирница, др Миловановић каже да би они одмах препоручили грађанима да не једу поврће и воће које расту на земљи, попут зелене салате или јагода, већ ону која је у земљи, као што су кромпир или ротквице, или да једу старе залихе замрзнутог поврћа.

– Код неких људи који су се нашли у електрани „Фукушима” појавиле су се опекотине и ране, што се назива радиодерматитисом првог, другог, трећег и четвртог степена, који може да прерасте у карцином. Последице зрачења по здравље су разнолике. Могу да настану болести крви, али да се развије и леукемија или неки други малигнитет, попут рака коже или плућа. Основа лечења је скидање „вишка” озрачености, а затим се зависно од угрожености неког органа даље обавља циљани третман, а последња инстанца је трансплантација коштане сржи. Лечење зависи од степена озрачености пацијента. Због тога се после лечења болесницима саветује да долазе на редовне контроле. Уколико се код неког открије малигнитет, одмах следе операције и зрачења – рекао је др Миловановић.

У Институту за медицину рада постоје скриниг апарати за дијагностику зрачења. Реч је о ручном монитору за детекцију зрачења и Гајгер-Милеровом бројачу и јонизујућој комори за мерење дозе зрачења у пртљагу, кожи, коси, одећи особа које су се налазиле у спорној зони. У овој институцији обављају се и испитивања где се директно на нивоу хромозома добијених из лимфоцита периферне крви види поремећај у генетском саставу као последице зрачења. Најугроженији су, каже др Миловановић, органи који имају ћелије које се брзо деле и регенеришу.

Институт је 1953. године основан са циљем да једна од делатности буде контрола радника из Института „Винча”. Његови стручњаци били су и у пратњи научника који су ишли у Француску на прву трансплантацију коштане сржи.

– Имали смо пре неколико година случај радника који је упао у базен са потенцијално радиоактивним материјама. А забележили смо и ситуацију када је из радиоактивног извора на послу озрачен радника ФАП-а – каже др Миловановић.

Д. Давидов Кесар

-----------------------------------------------------------

После Чернобиља бебе са зечијим уснама у Србији

– Имали смо искуства и с катастрофом која се десила у Чернобиљу јер смо прегледали студенте медицине 1986. године који су били тамо на апсолвентској екскурзији. Чим су се вратили у Србију прегледали смо их, урадили дијагностику и деконтаминирали их, а оне предмете који су били више озрачени, сувенире и гардеробу, одузели смо. Студенти су контролисани неколико година, а затим су престали да се интересују за своје здравље, што није добро. Глобалних последица Чернобиља у Србији није било, али су проблем биле обилне кише које су после несреће непрестано падале, као и налети ветрова. Неколико месеци касније забележено је да се рађао повећи број беба с такозваним зечијим уснама – каже др Александар Миловановић.