Нато није предуслов за ЕУ

Брисел – Стефано Санино, заменик генералног директора Директората за проширење Европске комисије, оценио је у разговору за „Политику” да је сада право време да се реконструисана Влада Србије до краја посвети спровођењу реформи. Санино, који је као италијански дипломата и шеф Оебса део живота провео на служби у Београду, сматра да остварење пуне сарадње Београда с Трибуналом у Хагу не би требало да буде проблематично, будући да постоји изражена политичка воља, као и да је започети дијалог с Приштином корак у правом смеру – према чланству у ЕУ.

Према његовим речима, чланство у ЕУ не добија се на поклон нити се стиче захваљујући географској припадности Европи, али уколико балканске земље буду испуниле услове са европске листе могу да очекују добру препоруку ЕК за наставак евроинтеграција. За цео регион је од највеће важности борба против организованог криминала и корупције. Санино о Србији каже да је оптимиста и да верује да ће држава и грађани заједно са ЕУ радити на послу који претходи чланству и одмах похваљује правосудну реформу која „иде у добром смеру”.

Било је озбиљних замерки Венецијанске комисије и ЕУ на рачун правосудне реформе. Тражили сте и понављање процедура, а сада кажете да је то добар смер. Молим Вас, објасните то.

Мислим да је, ако изузмемо почетне проблеме који су идентификовани до краја прошле године, тамо урађен озбиљан посао уз блиску сарадњу са Саветом ЕУ, Венецијанском комисијом и нашим експертима и верујем да смо сада на добром путу. Волели бисмо да видимо конкретне резултате у процедури за реизбор судија и тужилаца. Уверени смо да ће се то десити, јер видимо озбиљност министарке правосуђа (Снежана Маловић) и њених колега који раде на том питању. Они се труде да реформа буде најобухватнија могућа, знајући да нису сви срећни због резултата тих реформи, а ми верујемо да је то сада на правом путу.

У последњем извештају Европске комисије о напретку једна од најозбиљнијих замерки односила се баш на реформу правосуђа. Да ли то значи да ће следећи извештај бити довољно позитиван да препоручи Србију за кандидатски статус и отварање преговора о чланству у ЕУ?

То је веома деликатно питање и морамо бити прецизни у одговору. Најпре, што се тиче реформи у области правосуђа, тачно је да смо имали одређених замерки које смо изразили и у извештају. Били смо забринути због процедуре реизбора судија и тужилаца, али је Влада (Србије) узела у обзир коментаре пристигле од релевантних међународних експерата, па верујемо да је процес на добром путу. Сада желимо да видимо како конкретно изгледа та процедура и да се још једном уверимо да је постављени законски оквир донео резултате.

А када је реч о кандидатури Србије?

Када је реч о мишљењу и препоруци ЕК у вези с кандидатуром, то је одлука која ће бити донета на основу више елемената. Комесар Штефан Филе био је веома јасан и набројао је све елементе, један по један. Дакле, донећемо суд о томе на основу резултата рада у свим областима. Доста је урађено, али има још посла који треба обавити. Када сте на пола пута можете да кажете да је чаша до пола пуна или полупразна. Оптимиста сам па верујем да је чаша до пола пуна, али свеједно она треба да буде напуњена до врха. Верујем да реконструисана Влада сада може да се фокусира на приоритете које је сама одредила и који су исти као и европски. Сада треба наставити посао и сарађиваћемо веома блиско наредних месеци, знајући да није остало још много времена.

Поновио бих још и елементе које је издвојио комесар Филе: владавина права, реформа правосуђа, борба против организованог криминала и корупције, финансирање партија, бланко оставке, оцена регионалне сарадње, сарадња с Трибуналом у Хагу.

Све државе региона које теже чланству имају мање-више исте реформске обавезе, али и специфичне захтеве. У случају Србије услови су и пуна сарадња с Хагом, али и дијалог Београда и Приштине, који према речима Брисела приближава регион ка ЕУ. Ако можемо да кажемо да је нека од ових обавеза нарочито важна, која је најважнија?

Нажалост, не постоји избор између неких од обавеза, све мора да буде завршено. Мислим да је сарадња с Трибуналом веома важна, веома релевантна и мислим да то неће стварати проблеме. У Србији у којој сам провео неко време, и која је имала тешку прошлост, председник, влада и скупштина направили су неке важне изборе. Парламентарна Резолуција о Сребреници и посета Вуковару су веома важни елементи који показују да је земља у стању да разуме тешкоће с којима је била суочена, али и способност да гледа напред налазећи пут помирења са суседима. Сарадња с Хагом не би требало да је проблематична, али напори и посвећеност морају бити појачани.

Када је реч о Косову, разумем да је то веома осетљиво питање за Србију. Мислим да је одлука о заједничкој резолуцији Србије и ЕУ у УН била добра, као и одлука о започињању дијалога с Приштином у веома конструктивном духу сарадње. Сада је важно наставити у правом смеру и да постоји потреба за превазилажењем проблема из прошлости. Важно је да то посматрамо у широј европској перспективи и да видимо да се цео регион креће ка европској димензији. Треба гледати у будућност и размишљати о будућој припадности читавог региона ЕУ, где су границе мање важне од кретања људи, робе и новца. Оно што данас изгледа сувише компликовано сутра може постати веома лако. Не желим да умањујем осетљивост питања за многе људе, али мислим да део јавног мњења Србије треба да посматра унапред и да узме у обзир да ће цео регион бити део ЕУ.

Али та будућност земаља Балкана у ЕУ није временски дефинисана. Ви сте недавно рекли да ЕУ није уморна од проширења, али многи грађани на Балкану имају утисак да ЕУ заправо није спремна. У Бриселу кажете да Балкан још није спреман. Ко ту заправо чека?

Има истине у томе, али нико никога не би требало да чека. Ми у ЕУ као и ви на западном Балкану требало би да једнако одлучно идемо у истом смеру.Чланство у ЕУ не може да буде поклон. Становиште да ако смо географски у Европи онда треба да нам буде дато чланство је погрешно.

На обе стране има посла који би требало урадити. Европи треба јасно да потврдимо нашу вољу да будемо с тим земљама у заједници, а у земљама на Балкану озбиљан и неопходан посао мора да буде урађен као доказ воље за приступањем нашем клубу. Добре вести с Балкана најбољи су одговор на скептицизам у Европи и у региону. Као што је Филе јасно рекао, питање кредибилитета и посвећености Брисела и Балкана је веома важно. Покушавамо да нашу одговорност у овом заједничком послу изразимо јасним сигналима о томе шта треба урадити на обема странама. За сваку земљу која добро заврши посао ми ћемо дати позитивну оцену и мишљење о наставку процеса приступања.

Хрватска је најближа учлањењу у ЕУ, а тамо је на делу снажан евроскептицизам. Како то објашњавате?

Морамо најпре да видимо референдум и стварну одлуку грађана да ли желе да буду део ЕУ. Нажалост, политичка и економска ситуација у овом тренутку не иде наруку. Верујем да ће на крају одлука грађана Хрватске водити у ЕУ.

Да ли сте забринути због институционалне кризе у Босни и Херцеговини, због непоштовања уставних надлежности и због одлуке високог представника ЕУ, Валентина Инцка, да суспендује одлуку Централне изборне комисије?

Веома је компликована ситуација и наравно да смо забринути за развој земље јер нема одговарајућег институционалног оквира и то блокира БиХ да направи неке важне сопствене изборе. С друге стране, управљање земљом декретима високог представника није здраво за развој институција у земљи. Забринути смо, али се надамо да ће партије бити у стању да се споразумеју и покрену напред. Одговорност је на партијама и лидерима. Најбољи начин за помоћ БиХ јесте оставити је у рукама њених лидера.

Србију је недавно посетио руски председник Владимир Путин, а недуго после у Скупштини Србије део опозиције тражио је од Владе одговор на питање да ли је чланство у Нато-у предуслов за чланство у ЕУ. Знамо да није званично, али како Ви то видите?

Не могу да говорим у име Нато-а, али оно што могу да кажем јесте да неке државе чланице ЕУ нису чланице Нато-а, као и да неке европске чланице Нато-а нису у ЕУ. То свакако није услов за чланство, то је суверено право сваке државе да одлучи којој организацији жели да припада.