Nato nije preduslov za EU

Brisel – Stefano Sanino, zamenik generalnog direktora Direktorata za proširenje Evropske komisije, ocenio je u razgovoru za „Politiku” da je sada pravo vreme da se rekonstruisana Vlada Srbije do kraja posveti sprovođenju reformi. Sanino, koji je kao italijanski diplomata i šef Oebsa deo života proveo na službi u Beogradu, smatra da ostvarenje pune saradnje Beograda s Tribunalom u Hagu ne bi trebalo da bude problematično, budući da postoji izražena politička volja, kao i da je započeti dijalog s Prištinom korak u pravom smeru – prema članstvu u EU.

Prema njegovim rečima, članstvo u EU ne dobija se na poklon niti se stiče zahvaljujući geografskoj pripadnosti Evropi, ali ukoliko balkanske zemlje budu ispunile uslove sa evropske liste mogu da očekuju dobru preporuku EK za nastavak evrointegracija. Za ceo region je od najveće važnosti borba protiv organizovanog kriminala i korupcije. Sanino o Srbiji kaže da je optimista i da veruje da će država i građani zajedno sa EU raditi na poslu koji prethodi članstvu i odmah pohvaljuje pravosudnu reformu koja „ide u dobrom smeru”.

Bilo je ozbiljnih zamerki Venecijanske komisije i EU na račun pravosudne reforme. Tražili ste i ponavljanje procedura, a sada kažete da je to dobar smer. Molim Vas, objasnite to.

Mislim da je, ako izuzmemo početne probleme koji su identifikovani do kraja prošle godine, tamo urađen ozbiljan posao uz blisku saradnju sa Savetom EU, Venecijanskom komisijom i našim ekspertima i verujem da smo sada na dobrom putu. Voleli bismo da vidimo konkretne rezultate u proceduri za reizbor sudija i tužilaca. Uvereni smo da će se to desiti, jer vidimo ozbiljnost ministarke pravosuđa (Snežana Malović) i njenih kolega koji rade na tom pitanju. Oni se trude da reforma bude najobuhvatnija moguća, znajući da nisu svi srećni zbog rezultata tih reformi, a mi verujemo da je to sada na pravom putu.

U poslednjem izveštaju Evropske komisije o napretku jedna od najozbiljnijih zamerki odnosila se baš na reformu pravosuđa. Da li to znači da će sledeći izveštaj biti dovoljno pozitivan da preporuči Srbiju za kandidatski status i otvaranje pregovora o članstvu u EU?

To je veoma delikatno pitanje i moramo biti precizni u odgovoru. Najpre, što se tiče reformi u oblasti pravosuđa, tačno je da smo imali određenih zamerki koje smo izrazili i u izveštaju. Bili smo zabrinuti zbog procedure reizbora sudija i tužilaca, ali je Vlada (Srbije) uzela u obzir komentare pristigle od relevantnih međunarodnih eksperata, pa verujemo da je proces na dobrom putu. Sada želimo da vidimo kako konkretno izgleda ta procedura i da se još jednom uverimo da je postavljeni zakonski okvir doneo rezultate.

A kada je reč o kandidaturi Srbije?

Kada je reč o mišljenju i preporuci EK u vezi s kandidaturom, to je odluka koja će biti doneta na osnovu više elemenata. Komesar Štefan File bio je veoma jasan i nabrojao je sve elemente, jedan po jedan. Dakle, donećemo sud o tome na osnovu rezultata rada u svim oblastima. Dosta je urađeno, ali ima još posla koji treba obaviti. Kada ste na pola puta možete da kažete da je čaša do pola puna ili poluprazna. Optimista sam pa verujem da je čaša do pola puna, ali svejedno ona treba da bude napunjena do vrha. Verujem da rekonstruisana Vlada sada može da se fokusira na prioritete koje je sama odredila i koji su isti kao i evropski. Sada treba nastaviti posao i sarađivaćemo veoma blisko narednih meseci, znajući da nije ostalo još mnogo vremena.

Ponovio bih još i elemente koje je izdvojio komesar File: vladavina prava, reforma pravosuđa, borba protiv organizovanog kriminala i korupcije, finansiranje partija, blanko ostavke, ocena regionalne saradnje, saradnja s Tribunalom u Hagu.

Sve države regiona koje teže članstvu imaju manje-više iste reformske obaveze, ali i specifične zahteve. U slučaju Srbije uslovi su i puna saradnja s Hagom, ali i dijalog Beograda i Prištine, koji prema rečima Brisela približava region ka EU. Ako možemo da kažemo da je neka od ovih obaveza naročito važna, koja je najvažnija?

Nažalost, ne postoji izbor između nekih od obaveza, sve mora da bude završeno. Mislim da je saradnja s Tribunalom veoma važna, veoma relevantna i mislim da to neće stvarati probleme. U Srbiji u kojoj sam proveo neko vreme, i koja je imala tešku prošlost, predsednik, vlada i skupština napravili su neke važne izbore. Parlamentarna Rezolucija o Srebrenici i poseta Vukovaru su veoma važni elementi koji pokazuju da je zemlja u stanju da razume teškoće s kojima je bila suočena, ali i sposobnost da gleda napred nalazeći put pomirenja sa susedima. Saradnja s Hagom ne bi trebalo da je problematična, ali napori i posvećenost moraju biti pojačani.

Kada je reč o Kosovu, razumem da je to veoma osetljivo pitanje za Srbiju. Mislim da je odluka o zajedničkoj rezoluciji Srbije i EU u UN bila dobra, kao i odluka o započinjanju dijaloga s Prištinom u veoma konstruktivnom duhu saradnje. Sada je važno nastaviti u pravom smeru i da postoji potreba za prevazilaženjem problema iz prošlosti. Važno je da to posmatramo u široj evropskoj perspektivi i da vidimo da se ceo region kreće ka evropskoj dimenziji. Treba gledati u budućnost i razmišljati o budućoj pripadnosti čitavog regiona EU, gde su granice manje važne od kretanja ljudi, robe i novca. Ono što danas izgleda suviše komplikovano sutra može postati veoma lako. Ne želim da umanjujem osetljivost pitanja za mnoge ljude, ali mislim da deo javnog mnjenja Srbije treba da posmatra unapred i da uzme u obzir da će ceo region biti deo EU.

Ali ta budućnost zemalja Balkana u EU nije vremenski definisana. Vi ste nedavno rekli da EU nije umorna od proširenja, ali mnogi građani na Balkanu imaju utisak da EU zapravo nije spremna. U Briselu kažete da Balkan još nije spreman. Ko tu zapravo čeka?

Ima istine u tome, ali niko nikoga ne bi trebalo da čeka. Mi u EU kao i vi na zapadnom Balkanu trebalo bi da jednako odlučno idemo u istom smeru.Članstvo u EU ne može da bude poklon. Stanovište da ako smo geografski u Evropi onda treba da nam bude dato članstvo je pogrešno.

Na obe strane ima posla koji bi trebalo uraditi. Evropi treba jasno da potvrdimo našu volju da budemo s tim zemljama u zajednici, a u zemljama na Balkanu ozbiljan i neophodan posao mora da bude urađen kao dokaz volje za pristupanjem našem klubu. Dobre vesti s Balkana najbolji su odgovor na skepticizam u Evropi i u regionu. Kao što je File jasno rekao, pitanje kredibiliteta i posvećenosti Brisela i Balkana je veoma važno. Pokušavamo da našu odgovornost u ovom zajedničkom poslu izrazimo jasnim signalima o tome šta treba uraditi na obema stranama. Za svaku zemlju koja dobro završi posao mi ćemo dati pozitivnu ocenu i mišljenje o nastavku procesa pristupanja.

Hrvatska je najbliža učlanjenju u EU, a tamo je na delu snažan evroskepticizam. Kako to objašnjavate?

Moramo najpre da vidimo referendum i stvarnu odluku građana da li žele da budu deo EU. Nažalost, politička i ekonomska situacija u ovom trenutku ne ide naruku. Verujem da će na kraju odluka građana Hrvatske voditi u EU.

Da li ste zabrinuti zbog institucionalne krize u Bosni i Hercegovini, zbog nepoštovanja ustavnih nadležnosti i zbog odluke visokog predstavnika EU, Valentina Incka, da suspenduje odluku Centralne izborne komisije?

Veoma je komplikovana situacija i naravno da smo zabrinuti za razvoj zemlje jer nema odgovarajućeg institucionalnog okvira i to blokira BiH da napravi neke važne sopstvene izbore. S druge strane, upravljanje zemljom dekretima visokog predstavnika nije zdravo za razvoj institucija u zemlji. Zabrinuti smo, ali se nadamo da će partije biti u stanju da se sporazumeju i pokrenu napred. Odgovornost je na partijama i liderima. Najbolji način za pomoć BiH jeste ostaviti je u rukama njenih lidera.

Srbiju je nedavno posetio ruski predsednik Vladimir Putin, a nedugo posle u Skupštini Srbije deo opozicije tražio je od Vlade odgovor na pitanje da li je članstvo u Nato-u preduslov za članstvo u EU. Znamo da nije zvanično, ali kako Vi to vidite?

Ne mogu da govorim u ime Nato-a, ali ono što mogu da kažem jeste da neke države članice EU nisu članice Nato-a, kao i da neke evropske članice Nato-a nisu u EU. To svakako nije uslov za članstvo, to je suvereno pravo svake države da odluči kojoj organizaciji želi da pripada.