Вашариште, а светско
Шта чини добар сајам књига? Када би се одговор на то знао, сви би сајмови били исти. Какав нам сајам књига треба? То је већ друго питање, али прво би требало рећи шта нам до сада није ваљало.
На управо завршеном 51. међународном Београдском сајму књига ова је тема, одједном, некако избила у први план, али с већ устаљеном полазном тачком која се до у бесконачност понавља: хоћемо ли у Европу или нећемо, односно да парафразирамо, ако смо у Србији, немогуће је да то не буде вашар.
Да ли?
У таквим пројекцијама поново се стављамо на две стране – српско вашариште (банална) или европски бизнис (елитна) – при чему, као увек код нас, једно искључује друго. Од Сајма књига одједном се очекује много: на њему издавачи треба да представе своју продукцију, библиотекари да "паре очи" и да прижељкују да неком од највреднијих књига или донацијом попуне своје осиромашене фондове, књижари да размене искуства, агенти и преводиоци да нађу издаваче, издавачи да обогате послове, а цели сајамски програм да се "интензивира". А читаоци? Они само прижељкују да из свог сиромашног џепа истресу динар више него што је планирано и купе макар једну или две књиге.
Од Сајма књига се тражи и да обогати туризам Београда. У реду. А шта, пак, туристичке организације Београда нуде гостима Сајма, Бемуса, Битефа? Да ли туристе и госте уметнике и даље воде бгд. маршрутом која је донедавно, поред Скадарлије (скадарлијски су ћевапчићи ваљда "светскији" од оних који се једу у лепињи поред хала у којима су изложене књиге), укључивала и обилазак око Арканове и Цецине куће?
Од културе, посебно издавачке делатности у коју се најмање улаже, биће да се изненада тражи много. А издавачи су, бар према званичним оценама самих организатора управо завршеног Сајма књига, од ових седам дана колико је он трајао створили не само како је уобичајено да се каже "празник књиге" него чак и "национални празник". Међународни Београдски сајам књига је оцењен и као "покретач велике енергије у културном и јавном животу". Овакав какав је, он је водећи у овом региону, а с традицијом иза себе и успешним вођењем протеклих година добио је и признања: његови представници већ су позвани на сајмове књига у Квебек, у Печуј и Сарајево.
Увек, наравно, може и треба боље. До трансформације Сајма мора доћи већ самим тим што ће предузеће Београдски сајам у 2007. години бити приватизовано. Од резултата те приватизације зависиће и реализација онога што би могао да буде наш успешни Сајам књига: вашариште, а светско, у којем влада Књига. У најлепшем, европском, смислу речи.Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


