Штеди динаре, а купуј државне папире

Тим портала Kamatica.com истраживао је који су видови улагања за грађане најповољнији са аспекта сигурности и рока улагања, али и висине приноса. Анализирано је седам најзаступљенијих видова улагања у нашој земљи.

Динарска штедња

Стручњаци су дошли до сазнања да је динарска штедња, изузимајући крај 2008. и почетак 2009. године, била врло атрактивна. Предности динарске штедње су знатно виша каматна стопа у односу на девизне улоге и неопорезива камата. Главни недостатак динарске штедње је неизвестан курс динара према евру.

Економски аналитичари су поприлично подељени око прогнозе кретања курса у 2011, али је генерални став да знатнији флуктуација динара неће бити (више одпет одсто у односу на почетак године). НБС је у претходним месецима публиковао студију о исплативости динарске штедње у односу на девизну, у којој се јасно види да је дугорочно посматрано динарска штедња исплативија упркос клизању курса током трогодишњег периода.

Без обзира на све наведено, препорука је да своју укупну штедњу никада не чувате у једној валути. Курсни, каматни и други тржишни ризици намећу потребу да се штедња подели на две или три валуте, чиме ће се знатно смањити ризик зависности од једне валуте и промене њене вредности.

Девизна штедња

За девизне штедише 2009. била је „златна” година. Каматне стопе су се кретале од пет до девет одсто. Те године није се обрачунавао ни порез на остварену камату. Може се рећи да је ова година била непоновљива у погледу девизне штедње. Нешто ниже каматне стопе су биле и у 2010. години, али и даље на високом нивоу пет до 7,5 одсто годишње. Ова, а вероватно ни наредне године, неће бити атрактивна за девизну штедњу као претходне две. Каматне стопе бележе опадајући тренд и просечна годишња каматна стопа је већ сада око четири одсто, што је, иако на прихватљивом нивоу за штедише, знатно нижа него раније. Једини период у коме се могу „ухватити” више каматне стопе је Недеља штедње у првој недељи новембра.

Државни записи

У 2009. емитовани су први државни записи, којима је држава прикупила знатна средства за финансирање углавном буџетског дефицита. Данас су, међутим, приноси на овај вид улагања око 12 одсто и крећу се у нивоу референтне каматне стопе НБС. Због тога је и атрактивност динарских државних записа постала знатно мања.

Пошто су за попуњавање буџетског дефицита и даље неопходна додатна средства, држава је у складу са тражњом проширила понуду записа на државне записе индексиране у еврима. Ови записи се купују у динарској противвредности и на исти начин наплаћују по року доспећа. Каматна стопа је нижа и креће се у нивоу каматне стопе на девизну штедњу. Иако је слична каматној стопи на девизну штедњу, ово је сигурнији вид улагања, јер је директни дужник Република Србија, а не пословне банке.

Вредност појединачног записа је 10.000 динара, а минимална куповина може да буде 20 записа по једном клијенту.

Акције на Београдској берзи

Катастрофалан пад оба берзанска индекса и готово свих акција на Београдској берзи у 2008. и 2009. отворили су простор за велике приносе у наредном периоду. Прошла година била је турбулентна и стварала је велики број добитника, али и губитника на Београдској берзи. Почетак 2011. обећава још једну занимљиву годину на Београдској берзи, јер су само у првом кварталу индекси забележили раст од 20 одсто.

Улагање у хартије од вредности на Београдској берзи треба посматрати као дугорочну инвестицију у којој има простора да се у периодима раста цена акција узме остварени принос на уложени капитал. Краткорочно инвестирање је ризичан, али често и врло исплатив начин улагања, те од воље улагача зависи какву ће стратегију себи поставити као основну. Оно што је сигурно, акције домаћих предузећа на берзи су генерално још потцењене и оваква улагања ће у наредним годинама доносити изванредне приносе.

Инвестициони фондови

Инвестициони фондови су након уласка на „велика врата” доживели прави крах у Србији. Прошле године усвојене су измене Закона о инвестиционим фондовима, које су омогућиле већи маневарски простор фондовима и могућности да постану независнији од кретања индекса Београдске берзе.

Током кризе, као најчвршћи су се показали фондови очувања вредности капитала, а након законских промена дошло је и до отварања нових фондова који знатан део својих средстава улажу у иностранству.

У 2011. години не могу се очекивати нагле промене у кретању инвестиционих јединица, али улагање у инвестиционе фондове данас ради остваривања приноса у наредним годинама могло би да буде врло исплативо улагање. Уколико се одлучите за овај вид улагања препоручујемо вам да проучите кретања вредности инвестиционих јединица у протеклим годинама – исплативост улагања ћете недвосмислено видети, у зависности од фонда који изаберете. Држава не даје гаранције за улоге у инвестиционе фондове.

Пензиони фондови и животно осигурање

Пензиони фондови су се показали веома издржљивим упркос свим проблемима са светском финансијском кризом. Током 2009. и 2010. своју вредност су увећали изнад приноса динарске штедње у пословним банкама, што је импозантан резултат узимајући у обзир кретања на тржишту капитала. Имајући у виду дугорочност улагања у ове фондове и њихову релативну независност у односу на краткорочна кретања и посматрајући укупне ефекте, препоручујемо улагања у ове фондове и током 2011. године.

Улагање у пензионе фондове је дугорочно улагање и не постоји могућност повлачења средстава пре напуњених 58 година. Уколико приносе желите да искористите у краћем року, пензиони фондови нису адекватан вид улагања.