С Европом лакше у извоз

Потпредседник Владе Србије задужен за европске интеграције Божидар Ђелић изјавио је јуче да акциони план владе у домену европских интеграција није ништа друго него јачање конкурентности наше земље. „Пред нама је изазов да постанемо технолошки, инфраструктурно и пословно конкурентни”, рекао је Ђелић, који је и председник Националног савета за конкурентност, на отварању конференцији „Конкурентност је име игре”.

Он је рекао да ће Србија у наредном периоду усвојити низ закона и мера који ће омогућити стицање статуса кандидата за чланство у ЕУ, које се односи на унапређење конкурентности, а међу њима су регулација имовинских права, завршетак реформе правосуђа, унапређење социјалног дијалога као и ефикаснији рад регулационих тела.

Ђелић је рекао да је у протеклом периоду усвојено, такође, низ мера за унапређење конкурентности, међу којима је Закон о извршењу и обезбеђењу, измене и допуне Закона о буџетском систему, као и низ других подзаконских аката који се односе на унапређење конкурентности.

Србија је према оцени Светског економског форума на 96. месту по конкурентности, чиме смо лошије рангирани од земаља окружења, а према речима Ђелића не можемо бити задовољни том позицијом, истакавши да морамо радити на унапређењу конкурентности.

Истакавши да је одговорна политика база стабилности, Ђелић је указао да је Србија у време кризе обезбедила значајну међународну подршку за одржање макроекономске стабилности и реформе.

Он је подсетио да је обезбеђен стендбај аранжман са Међународним монетарним фондом, да је Светска банка повећала подршку реформама, док је ЕУ пружила буџетску подршку Србији од 300 милиона евра.

Потпредседник владе је рекао да је Европска инвестициона банка (ЕИБ) у 2009. и 2010. години одобрила више од милијарду евра за изградњу инфраструктуре и подршку малим и средњим предузећима, док је постигнут и договор са страним банкама да не повлаче средства из Србије.

Ђелић је рекао да је у Србији у време кризе смањена јавна потрошња, консолидован буџетски дефицит испод 4,5 одсто БДП-а и да је Србија једна од ретких земаља која није повећала порезе, пре свега ПДВ.

Он је рекао да је од почетка кризе обезбеђено више од 2,5 милијарди евра субвенционисаних кредита привреди и да је више од 20.000 предузећа користило те кредите.

Ђелић је додао да је Србија једина земља чији је кредитни рејтинг повећан у кризи, подсетивши да је Србија једина земља којој је ОЕЦД у фебруару прошле године смањио категорију ризика са седмог на шести ниво.

Такође је подсетио да је, два дана по формирању реконструисане владе Србије, „Стандард енд пурс” повећао кредитни рејтинг Србији, што ће позитивно утицати на добијање финансијске подршке за грађане и привреду.

Ипак, Ђелић је истакао да је Србија са одливом мозгова 136. од 139 земаља света, у рангу са Свазилендом, Лесотом и Киргизијом, док је по квалитету инфраструктуре на 122. месту, а испред ње је Албанија на 78, Јерменија 76, Руанда 67, Шри Ланка 61.

Танјуг