Пикасови рани радови

Специјално за Политику

Амстердам – До 29. маја ове године, поред сталне поставке у Ван Гоговом музеју у Амстердаму, посетиоци ће моћи да виде јединствену изложбу под називом „Пикасо у Паризу, 1900-1907” и да уживају у седамдесетак слика, цртежа и скулптура из којих избија невероватна снага израза, иако се ради о Пикасовим раним делима.

Сваки од периода Пикасовог опуса је специфичан на свој начин: „Плави период” (од 1901–1904) карактеришу нијансе модре боје, и мрачна расположења са мотивима проститутки и просјака. „Ружичасти период” се одликује (1905–1907) живљим тоновима, с ружичастим и наранџастим нијансама, и темама из циркуса. Од 1907. до 1909. године траје период у којем се Пикасо бавио артефактима афричке културе, инспирисан афричком уметношћу, нарочито маскама. Последњи период је кубизам (аналитички и синтетички), правац који је Пикасо развио у смеру редуковања форми на основне геометријске облике и монохромне боје које су на сликама у другом плану.

Амстердамска изложба обухвата саме почетке славног шпанског сликара. Он долази у Париз у октобру 1900. године, као релативно непознат сликар, да би представио своју слику „Последњи моменти”, која је тада била изложена у шпанском павиљону поводом Светске изложбе. Он тада има само деветнаест година.

Пикасо открива Париз са неколико пријатеља из Барселоне. Они изнајмљују сликарски атеље на Монмартру, где се сусрећу са познатим сликарима тог времена као што су: Тулуз-Лотрек, Гоген, Сезан, Ван Гог... Њихов утицај је одлучујући на даљи Пикасов развој. Због тога је у првом делу изложбе под називом „Пикасо упознаје Париз” врло тешко направити разлику између неких дела ових сликара и Пикасових раних радова.

За своју прву изложбу Пикасо је радио даноноћно да би представио више од шездесет дела у париској галерији „Волар”. Сликао је директно на картону, јер није имао времена да ради на платну.

Самоубиство једног од његових шпанских пријатеља представља почетак онога што је у његовом сликарству познато као „Плави период”. На изложби се може видети та тужна слика „Касегамас у мртвачком ковчегу”, сликана у бледим, плавим тоновима, која по покретима четкице и стилу подсећа на Ван Гога.

Током 1904. године Пикасо дефинитивно одлучује да се настани у Паризу. Он тада већ има репутацију сликара који обећава и чија дела поседују велику оригиналност. Његов атеље, чувени „Бато Лавоар”, постаје место на коме се састају највећи уметници тог времена, међу којима су Макс Жакоб и Гијом Аполинер. Седам година по доласку у Париз, Пикасо постаје један од вођа француске авангарде.

На изложби су исто тако заступљена и дела из „Ружичастог периода” и скулптуре инспирисане трибалном уметношћу. Ту је и његов изванредни „Аутопортрет са палетом”, „Акт са црвеном позадином” и „Портрет госпође Бенедете Каналс”. Најбриљантније слике су свакако мистична „Плава соба” и „Марго”, која својим изазовним изразом лица и позом интригира посматрача.

Пабло Пикасо се сматра једним од највећих и најплоднијих уметника 20. века. Његов таленат и мноштво нових идеја допринели су промени целокупног схватања тадашњег сликарства, што је значило победу форме над садржајем и стварање услова за раскидање са традиционалним виђењем света.

Мина Аксентијевић