Pikasovi rani radovi

Specijalno za Politiku

Amsterdam – Do 29. maja ove godine, pored stalne postavke u Van Gogovom muzeju u Amsterdamu, posetioci će moći da vide jedinstvenu izložbu pod nazivom „Pikaso u Parizu, 1900-1907” i da uživaju u sedamdesetak slika, crteža i skulptura iz kojih izbija neverovatna snaga izraza, iako se radi o Pikasovim ranim delima.

Svaki od perioda Pikasovog opusa je specifičan na svoj način: „Plavi period” (od 1901–1904) karakterišu nijanse modre boje, i mračna raspoloženja sa motivima prostitutki i prosjaka. „Ružičasti period” se odlikuje (1905–1907) življim tonovima, s ružičastim i narandžastim nijansama, i temama iz cirkusa. Od 1907. do 1909. godine traje period u kojem se Pikaso bavio artefaktima afričke kulture, inspirisan afričkom umetnošću, naročito maskama. Poslednji period je kubizam (analitički i sintetički), pravac koji je Pikaso razvio u smeru redukovanja formi na osnovne geometrijske oblike i monohromne boje koje su na slikama u drugom planu.

Amsterdamska izložba obuhvata same početke slavnog španskog slikara. On dolazi u Pariz u oktobru 1900. godine, kao relativno nepoznat slikar, da bi predstavio svoju sliku „Poslednji momenti”, koja je tada bila izložena u španskom paviljonu povodom Svetske izložbe. On tada ima samo devetnaest godina.

Pikaso otkriva Pariz sa nekoliko prijatelja iz Barselone. Oni iznajmljuju slikarski atelje na Monmartru, gde se susreću sa poznatim slikarima tog vremena kao što su: Tuluz-Lotrek, Gogen, Sezan, Van Gog... Njihov uticaj je odlučujući na dalji Pikasov razvoj. Zbog toga je u prvom delu izložbe pod nazivom „Pikaso upoznaje Pariz” vrlo teško napraviti razliku između nekih dela ovih slikara i Pikasovih ranih radova.

Za svoju prvu izložbu Pikaso je radio danonoćno da bi predstavio više od šezdeset dela u pariskoj galeriji „Volar”. Slikao je direktno na kartonu, jer nije imao vremena da radi na platnu.

Samoubistvo jednog od njegovih španskih prijatelja predstavlja početak onoga što je u njegovom slikarstvu poznato kao „Plavi period”. Na izložbi se može videti ta tužna slika „Kasegamas u mrtvačkom kovčegu”, slikana u bledim, plavim tonovima, koja po pokretima četkice i stilu podseća na Van Goga.

Tokom 1904. godine Pikaso definitivno odlučuje da se nastani u Parizu. On tada već ima reputaciju slikara koji obećava i čija dela poseduju veliku originalnost. Njegov atelje, čuveni „Bato Lavoar”, postaje mesto na kome se sastaju najveći umetnici tog vremena, među kojima su Maks Žakob i Gijom Apoliner. Sedam godina po dolasku u Pariz, Pikaso postaje jedan od vođa francuske avangarde.

Na izložbi su isto tako zastupljena i dela iz „Ružičastog perioda” i skulpture inspirisane tribalnom umetnošću. Tu je i njegov izvanredni „Autoportret sa paletom”, „Akt sa crvenom pozadinom” i „Portret gospođe Benedete Kanals”. Najbriljantnije slike su svakako mistična „Plava soba” i „Margo”, koja svojim izazovnim izrazom lica i pozom intrigira posmatrača.

Pablo Pikaso se smatra jednim od najvećih i najplodnijih umetnika 20. veka. Njegov talenat i mnoštvo novih ideja doprineli su promeni celokupnog shvatanja tadašnjeg slikarstva, što je značilo pobedu forme nad sadržajem i stvaranje uslova za raskidanje sa tradicionalnim viđenjem sveta.

Mina Aksentijević