Смехотворац међу песницима

Требиње – Уочи Благовести, у Требињу је почео са радом дводневни научни скуп на тему: „О песмама, поемама и поетици Матије Бећковића”. Ово је четрнаести научник скуп у оквиру поетичких истраживања песништва 20. века, а први у оквиру научног пројекта „Смена поетичких парадигми у српској књижевности 20. века: национални и европски контекст”. Научни скуп се четврти пут одржава у Требињу, у организацији Института за књижевност и уметност из Београда, Учитељског факултета из Београда и Дучићевих вечери поезије, односно града Требиња.

На почетку скупа Доброслав Ћук, начелник општине Требиње, уручио је статуу Јована Дучића песнику Матији Бећковићу.

Помало је необично, истакао је у уводном излагању Јован Делић, што је тек четрнаести скуп посвећен Бећковићу. Овај пројекат је замишљен тако да као резултат истраживања доноси судове општије природе и дужег века трајања, па су се организатори до сада само два пута одлучили за живе песнике: Миодрага Павловића и Љубомира Симовића. Бећковић је, сматра Делић, највећи смехотворац међу нашим песницима. Њему је смех дат као божији дар. Бећковић је један од наших највећих и најактуелнијих сатиричара.

Институт за књижевност и уметност својим едицијама, монографијама и студијама, нагласио је Миодраг Матицки, оставио је дубок траг у нашој науци о књижевности. Једна од тих едиција јесте и библиотека „Поетичка истраживања” у којој је објављено 14 зборника о највећим српским песницима 20. века: Милану Ракићу, Момчилу Настасијевићу, Дису, Сими Пандуровићу, Растку Петровићу, Бранку Миљковићу, Стевану Раичковићу, Васку Попи, Миодрагу Павловићу, Ивану В. Лалићу и Љубомиру Симовићу. Бећковић је, приметио је Матицки, научио од народа како се казивањем и песмом опстаје у животу и одолева стваралачким и свакојаким изазовима.

Петар Пијановић је указао на две Бећковићеве књиге које садрже његове поетичке погледе: „Мој претпостављени је Гете” (1991) и „Беседе” (2006). Бећковић појам поезије разуме у његовом ширем, рекло би се изворном значењу. У античко доба поезија је означавала твораштво или стваралачко умеће. На трагу таквог значења овога појма је и Матија Бећковић.

Међу многим поделама песништва, а тумачи без њих не могу, Стеван Кордић је понудио још једну: поделу на јасно и нејасно песништво коју је могуће и оспоравати и бранити, и доказивати како је бесмислена и како није. У раздобљу када су песници усмеравали пажњу ка новим песничким митологијама и њиховим ненаданим, егзотичним и непотрошеним упориштима, каже Драган Хамовић, Матија Бећковић се враћа пределима дубоког памћења, понетим из детињства, склапајући, од елемената кратких фолклорних облика, нову и модерно интонирану песничку митопеју.

Сања Париповић је говорила о Бећковићевим сонетима. Попут неосимболиста, песник је уверен да се истинска поезија остварује кроз форму, без које поезије не може ни бити. Отуда уобличеност његовог израза у краће и дуже облике. Недељка Перишић је анализирала поему „Кад будем млађи” и приметила да је из ње Бог протеран, помиње се само на једном месту, али више да би се направио специфичан говорни обрт, скоро виц. У језику Бећковићеве поезије, наглашава Марко М. Радуловић, наталожен је семантички потенцијал пародије. Међутим, у смислу, који почива изван тог језика, па је самим тим изузет од процеса који се одвијају у језику, зачиње се аутопародија.

Александар Јовановић је говорио о љубавним песмама Матије Бећковића, Ранко Поповић о поетичким аспектима његовог љубавног песништва, Предраг Петровић о хумору у раној поезији Матије Бећковића, Бошко Сувајџић о жанровима у његовој поезији, Александар Милановић о језичкој игри у поеми „Ћераћемо се још”, Марко Аврамовић је упоредио песништво Матије Бећковића и Бранислава Петровића, а тема Бранка Брђанина била је: „Трагедија која траје: драма Матије Бећковића”.

Учесници научног скупа упутили су апел за ослобађање Божидара Вучуревића, ратног председника Требиња, једног од оснивача Дучићевих вечери поезије.

З. Радисављевић

----------------------------------

Песничке вертикале Љубомира Симовића

Прошле године у Требињу је одржан научни скуп о делу Љубомира Симовића. У музеју Херцеговине представљен је зборник радова „Песничке вертикале Љубомира Симовића”. О управо објављеном зборнику говорили су Александар Јовановић, Јован Делић, Јелена Новаковић, Ранко Поповић и Александар Милановић.