Паре чекају захтеве

Због летњих одмора и јесењег захуктавања, Фонд за развој ће на седницама у новембру и децембру доделити кредите за покретање послова фирмама и предузетницима који су последњих месеци доставили захтеве са потпуном документацијом. Пред Управним одбором наћи ће се 36 захтева за које би ваљало одобрити 189 милиона динара.

За оне који су пожурили да конкуришу у првој половини 2006. средства су већ одобрена. У Управном одбору који одлучује о додели средстава су министри привреде, пољопривреде, рада, запошљавања и социјалне политике, потом, министри финансија, науке, економских односа са иностранством и министар капиталних инвестиција.

Неки ће помислити: има ли уопште шансе да од оваквог "борда" икада добијем кредит?".

"Ништа страшно, нити недостижно. Пара има! Међутим, наши људи су или песимисти, или би да све неко други уради за њих" – каже Љиљана Јовановић, извршни директор у Фонду за развој. "Управо зато довитљиви појединци или адвокати застрашују потенцијалне предузетнике. Причају им да је до нас тешко доћи, да овде немају никакве шансе. Уместо њих, овде зато долазе они, узимају формуларе и упуства, у којима се објашњава како појединац може да конкурише, а онда предузетницима - наплаћују савете и посредовање"!

Има, наравно, предузетника који "скупе мало храбрости" и лично дођу да се распитају. "Тада им ја кажем: па, видите да сте дошли до мене. Ево вам формулари. Онда им објасним како да их попуне. Нису веровали да то ништа не кошта" – вели наша саговорница.

У Фонду за развој тренутно највише пажње поклањају реализацији четири програма. То је, најпре, програм за кредитирање незапослених, лица проглашених технолошким вишком, као и иноватора кроз одобравање микрокредита за самозапошљавање. По другом програму кредитирају се почетници, то су такозвани "старт ап" кредити, док трећи треба да подстакне инвестирање и повећања запосленос у неразвијеним подручјима, односно у 55 општина.

Посебан програм намењен је оживљавању привреде у Бору, Крагујевцу, Врању, 13 неразвијених општина и Бујановцу (назван је управо тако, а међу ових 13 општина нашле су се и неке које су конкурисале и за претходне програм па ће за њих бити и више новца).

За кредитирање незапослених и лица проглашених технолошким вишком стигло је најпре 1.500 захтева, али су накнадно одобрена још 33 кредита у укупном износу од око две милијарде и 127 милиона динара. За закључење уговора рок је до 30. новембра. Они најагилнији већ су добили средства, неких 900 милиона динара.

Према речима Љиљане Јовановић, највише захтева је било из Београда, потом из Нишавског, Јужнобачког, Мачванског, Рашког, Шумадијског и Златиборског округа. И то за услужне делатности, производњу и прераду прехрамбених производа, прераду дрвета и производа од дрвета, за хотелско-угоститељску делатност, производњу електро-производа, затим хемијских производа, гуме и влакана, штампарску делатност.

Када је реч о "старт ап" кредитима, већ на првој седници додељено је пет зајмова од по 30.000 евра за правна лица и 39 кредита за предузетнике од по 10.000 евра. У оквиру треће области, која се највише односи на подстицање запошљавања, позитивну оцену већ су добила 23 програма за које ће бити одобрено 380 милиона динара.

– Предузетници који се, на срећу, у све већем броју јављају телефоном, долазе овде и узимају обрасце, морају да рашчисте са једном чињеницом: сваки вид кредита мора бити покривен неким од елемената враћања. Дакле, свако мора да размисли да ли ће моћи да врати кредит. Они су повољни, али новац није на поклон. Зато и приморавају да се покрене неки посао – објашњава наша саговорница.

Ова врста кредита намењена је људима из општина као што су Бабушница, Бољевац, Алибунар, Власотинце, Мали Зворник, Рача, Мало Црниће, Нишка Бања, Књажевац, Сјеница, Мајданпек, Дољевац, Мали Иђош, Алексинац, Кучево... Али, има и места из којих ове године није стигао ниједан захтев, за било какав облик кредитирања. Реч је, рецимо, о Црној Трави, Димитровграду, Бојнику, Крупњу, Босилеграду, Куршумлији, Рековцу, Трговишту, Владичином Хану, Житорађи.